U postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno je da je tužilac dana 05.11.2014. godine po rasporedu rada bio zadužen da vrši kontrolu na liniji MAS ...– ... – ... . Iz izveštaja o radu tužioca za taj dan proizlazi da je od početka radnog vremena od 14 do 17 časova kontrolu vršio na međumesnoj autobuskoj stanici, da je u 17 časova izvršio kontrolu jednog autobusa, a sledeću kontrolu obavio u 17,50 časova u centru grada kod Spomenika na liniji ... – ... . Ova linija se ne nalazi na njegovoj trasi, odnosno nije obuhvaćena radnim nalogom za taj dan. Posle toga je krenuo Obrenovićevom ulicom i skrenuo u Kopitarevu ulicu u čijoj blizini ne postoje saobraćajnice ni stajališta. Polazak ... – ... nema registrovano stajalište kod Spomenika, već su registrovana stajališta za navedenu relaciju kod Gradske bolnice, Ćele kule, EI naselje Nikola Tesla, Banjska rampa itd., pa je tužilac obavljajući kontrolu na navednom stajalištu kod Spomenika odstupio od radnog naloga i rasporeda rada i postupio suprotno opisu poslova za taj dan. Obaveza tužioca je bila da na punktovima bliže opisanim u nižestepenim presudama kontroliše autobuse koji dolaze iz pravca Beograda. Tužilac nije u toku postupka osporio da je vršio kontrolu koja nije bila obuhvaćena rasporedom rada i da se kretao Obrenovićevom ulicom, kao i da je skrenuo ka Kopitarevoj. Poslove kontrolora tužilac obavlja od ... godine i morao je biti svestan da je dužan da se pridržava rasporeda rada. Za slučaj da odstupi od rasporeda rada bio je dužan da o svakoj promeni obavesti svog pretpostavljenog – šefa, što je u konkretnoj situaciji izostalo, a u izveštaju u rubrici zapažanje je mogao da iznese razloge koji su uzrokovali odstupanje od redovne rute, što tužilac nije učinio. Ponašanje prema rukovodiocu u dane 07.11.2014. godine i 08.11.2014. godine, takođe su utvrđene u postupku pred nižestepenim sudovima.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog.

Prema članu 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze. Stavom 3. tačka 8. istog Zakona propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Identinčne povrede radnih obaveza i radne discipline propisane su članom 6. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog o utvrđivanju prava i obaveza zaposlenih od 30.07.2014. godine, Ugovorom o radu i Poslovnim kodeksom tuženog koji su detaljno citirani u nižestepenim presudama.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju utvrđeno da je tužilac odstupio od radnog naloga koga je bio u obavezi da se pridržava, da je to utvrđeno od strane neposrednog rukovodioca, da o odstupanju nije obavestio neposredno pretpostavljenog, niti je za odstupanje naveo razloge koji su uzrokovali ovakvo ponašanje tužioca, da je tužiocu bila poznata procedura pridržavanja naloga s obzirom da je kod tuženog zaposlen od 1998. godine, kao i da tužilac u toku postupka nije sporio da je odstupio od radnog naloga; pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je na ovaj način tužilac učinio povredu radne obaveze i discipline koja mu je stavljena na teret, a koja predstavlja otkazni razlog, zbog čega nema uslova za poništaj donetih rešenja.

Revizijom se osporava utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno (član 407. stav 2. ZPP).

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić