.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2420/2023
07.11.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radmila Bosanac, advokat iz ..., protiv tužene Konotrole letenja Srbija i Crna Gora „SMATSA“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Danijela Mićunović, advokat iz ..., radi poništaja sporazuma, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3272/22 od 07.10.2022. godine, u sednici održanoj 07.11.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3272/22 od 07.10.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova za odgovor na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 719/20 od 14.09.2021. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 719/20 od 28.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonit član 2. sporazuma zaključenog između tužene i tužioca ... od 22.05.2018. godine kojim se tužiocu produžava radni odnos za tri meseca do 28.08.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da plati tuženoj na ime troškova parničnog postupka 114.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3272/22 od 07.10.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 719/20 od 14.09.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 719/20 od 28.06.2022. godine i žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tužena da plati tužiocu troškove drugostepenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene da se obaveže tužilac da plati tuženoj troškove sastava odgovora na žalbu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena je dostavila odgovor na reviziju, zahtevajući troškove istog.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog kao ... . Stekao je uslov za odlazak u penziju 29.05.2018. godine zbog navršenog radnog veka. Tužilac je sa tuženim 26.04.2008. godine zaključio sporazum o produžetku radnog odnosa posle navršenih 65 godina života tj. posle 29.05.2018. godine zbog potreba organizacije rada Kabineta i kontinuiranog obavljanja posla a na radnom mestu savetnika u vezi započetih projekata izgradnje primarnog i sekundarnog radara za vojni i civilni vazdušni saobraćaj na aerodromu Beograd. Rok angažovanja je opredeljen na tri meseca do 29.08.2018. godine. Tuženi nije javno preduzeće već DOO. Tužilac je nezadovoljan što je sporazum o produžetku radnog odnosa zasključen na tri meseca (član 2. Sporazuma) nalazeći da je doveden u zabludu pri potpisivanju jer mu je obećano da će sporazum biti zaključen na period od godinu dana.
Imajući u vidu odredbu člana 175. stav 2. Zakona o radu i član 41. stav 3. Kolektivnog ugovora tuženog, nižestepeni sudovi su ocenili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Za zaključenje takvog sporazuma neophodna je obostrana saglasnost ugovornih strana a što je u ovom slučaju izostalo. Zakonski zastupnik tuženog je istakao da o takvom aranžmanu (zaključenje sporazuma o produženju radnog odnosa za još godinu dana) sa tužiocem nije razgovarao niti je bio ovlašćen da o tome pregovara sa tužiocem ali i da nije imao nameru da nakon isteka tri meseca ponovo angažuje tužioca.
Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je stanovište nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva. Tužilac je stekao uslov za penziju 25.09.2018. godine. Radni odnos može biti produžen zaključenjem ugovora. Zato je potrebna saglasnost obe ugovorne strane pri čemu tužilac nije dokazao da je na strani tuženog postojala takva volja – da se sporazum zaključi na period od godinu dana. Tužilac je diplomirani pravnik pa je pravilno zaključeno da je isti bio u mogućnosti da shvati značaj odredbe člana 2. Sporazuma. Stoga se ne mogu prihvatiti navodi iz revizije da je tužilac bio u zabludi u pogledu sadržine sporazuma vezano za vreme njegovog angažovanja tj. produženja trajanja radnog odnosa.
Na osnovu iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.
S obzirom da odgovor na reviziju po zakonu nije obavezan to tuženoj troškovi tim povodom nisu priznati pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 154. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
