.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 242/2025
16.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Branislava Bosiljkovića, Marine Milanović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, …, čiji je punomoćnik Miodrag Janjić, advokat iz …, protiv tužene Osnovne škole „Vožd Karađorđe“ sa sedištem u Beogradu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate troškova prevoza, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3164/24 od 19.09.2024. godine, u sednici održanoj 16.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3164/24 od 19.09.2024. godine kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3164/24 od 19.09.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3164/24 od 19.09.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 442/21 od 07.05.2024. godine u stavovima prvom, trećem i petom izreke, kojima je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, za period od 01.12.2020. godine do 31.03.2021. godine, isplati ukupan iznos od 13.100,00 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima bliže navedenim u prvom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospeća svakog iznosa pa do isplate i obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.340,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, a odbijen je zahtev tužene da se obaveže tužilja da joj naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...18/2020 i 10/2023 – dr. zakon, u daljem tekstu ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Predmet spora je isplata naknade troškova prevoza tužilji kao radniku tužene u gotovom novcu, prema pisanom zahtevu kojim je tužilja od tužene tražila takvu isplatu, umesto uplate na Bus plus karticu, a nižestepeni sudovi su o tužbenom zahtevu odlučili pravilnom primenom materijalnog prava – odredaba Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.
Vrhovni sud je stanovišta da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, odnosno novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva, s obzirom da su odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ceni prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade za troškove dolaska na rad i povratka sa rada podneta je sudu 08.04.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 13.100,00 dinara.
Kako u sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP, zbog čega je na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Jelena Ivanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
