U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Spasić Pucinikić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Vuk Karadžić“ iz Kladova, čiji je zakonski zastupnik direktor BB iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Popović, pravobranilac ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1977/2022 od 31.05.2022. godine, u sednici veća održanoj 20.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1977/2022 od 31.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1977/2022 od 31.05.2022. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P1 64/2021 od 16.03.2022. godine, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada za period od 01.03.2018. godine do 28.02.2021. godine, kao i na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.03.2018. godine do 28.02.2021. godine pojedinačne mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate i odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da na iznose i za vremenski period iz stava jedan i dva izreke prvostepene presude obračuna u korist nadležnog Republičkog fonda za PIO i uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, obračuna i u korist nadležnog Republičnog fonda za zdravstveno osiguranje i uplati doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje i da obračuna u korist nadležne Nacionalne službe za zapošljavanje i uplati doprinose za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti i to u iznosima koje obračunavaju nadležne službe tužene u vreme obračuna i po stopi koja važi u momentu isplate, kao i odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu četvrtom izreke presude, pa je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 51.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, shodno odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 72/2011 … 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u spornom periodu bio zaposlen kod tužene, na poslovima „... - ...“, sa 100% angažovanja i koeficijentom za obračun plate od 6,30. U periodu od 01.03.2018. godine do 28.02.2021. godine, tužiocu je plata obračunata po osnovu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i na osnovu uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama u iznosima koji su sadržani u obračunima plata za navedeni period, koje je tužilac priložio uz tužbu. Tužilac tvrdi da obračun njegove zarade ne sadrži naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora u novčanom iznosu, te je tužbenim zahtevom tražio da sud obaveže tuženu da mu za period od 01.03.2018. godine do 28.02.2021. godine, isplati naknade po navedenim osnovama, u skladu sa nalazom veštaka finansijske struke. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđena je visina traženih naknada na ime toplog obroka i regresa, primenom odredaba člana 32. stav 1. tačka 6. Opšteg kolektivnog ugovora („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 50/08, 104/08 i 8/09) korišćenjem podatka od 15% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na ime naknade troškova za ishranu radnika, a 75% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na ime naknade troškova regresa. Tužena je osporila tužbeni zahtev ističući da je u koeficijentu za obračun plate svakog zaposlenog, pa i tužioca sadržana tražena naknada na ime troškova toplog obroka i regresa sve u skladu sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da tužiocu pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pripada u visini mesečne naknade shodno parametrima predviđenim Opštim kolektivnim ugovorom iz 2008. godine, odnosno poslednjem propisu koji je posebno regulisao ove naknade, kako po osnovu tako i po visini. U iznosu minimalne zarade, po definiciji iz člana 111. Zakona o radu, ne može da bude sadržana predmetna naknada troškova, nezavisno od činjenice što je odredbom člana 4. stav 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a stavom 2. istog člana, da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, pravilno je drugostepeni sud ocenio da tužbeni zahtev nije osnovan, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017... 6/2020), u odredbi člana 187. stav 3. propisuje da se na utvrđivanje i obračun plata, naknada i dodataka zaposlenih u ustanovi primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama.

Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19) propisuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1. stav 1. tačka 3.). Odredbom člana 3. stav 1. tog zakona, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije. Odredbom člana 4. stav 1. istog zakona propisano je da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a stav 2. istog člana zakona da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Poseban Kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 21/15 i 99/20), u odredbi člana 20. propisuje elemente za utvrđivanje plate, tako da se plata utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plate, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom (stav 1.), a ukoliko je osnovna plata zaposlenog, koja je utvrđena na osnovu osnovice za obračun plata i koeficijenta iz propisa o koeficijentima za obračun i isplatu plata, za puno radno vreme i ostvareni standardni učinak, niže od minimalne zarade, osnovna plata zaposlenog utvrđena na gore opisani način, isplaćuje se u visini minimalne zarade (stav 2.).

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14), u odredbi člana 118. stav 1. propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to, između ostalog, za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način (tačka 5.) i regres za korišćenje godišnjeg odmora (tačka 6.), a prema stavu 2. te odredbe zakona, visina troškova iz stava 1. tačka 5. ovog člana mora biti izražena u novcu. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno, na osnovu odredbe člana 2. stav 2. tog zakona.

Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, utvrđeni su koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 2. te Uredbe, utvrđeni su koeficijenti za obračun isplata zaposlenih iz člana 1. ove Uredbe, koje se primenjuju na zaposlene u osnovnom i srednjem obrazovanju.

U konkretnom slučaju, tužilac je zaposlen u školi, pa se na utvrđivanje i obračun njegove plate, kao i naknada i dodataka po osnovu rada, primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Supsidijerna primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada posebnim zakonom položaj, prava, obaveze i odgovornostim zaposlenih nisu drugačije uređeni. Pošto poseban zakon (Zakona o platama u državnim organima i javnim službama) propisuje da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sledi da ta odredba posebnog Zakona isključuje primenu opšte norme iz Zakona o radu. Posebnim Kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 21/2015) nije predviđeno pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora, a to pravo nije predviđao ni prethodno važeći Posebni kolektivni ugovor („Službeni glasnik RS“, br. 12/2009). Dakle, na osnovu gore navedenih propisa, proizlazi da su primanja po osnovu naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sadržana u koeficijentu kao jednom od elemenata plate, pa ne postoji pravni osnov za ostvarivanje predmetnog prava tužilje sadržan bilo u opštem bilo u posebnom aktu. To znači da tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pošto su te naknade sadržane u koeficijentu njegove plate, pa je to što je tužiocu, u spornom periodu, isplaćivana minimalna zarada bez uticaja na odlučivanje.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio je kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća-sudija
Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić