.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2435/2024
03.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Romčević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, Vojnomedicinske akademije, sa sedištem u Beogradu, koga zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1461/24 od 03.04.2024. godine, u sednici veća održanoj 03.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1461/24 od 03.04.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1461/24 od 03.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 7610/21 od 23.11.2023. godine, stavom prvim i drugim izreke dozvoljeno je preinačenje tužbe, pa je obavezana tužena da tužilji, na ime razlike između isplaćene naknade osnovne zarade i pripadajuće minimalne zarade u Republici Srbiji i razlike po osnovu obračunatog i isplaćenog uvećanja plate od 20% zbog posebnih uslova službe u Vojsci Srbije, na ime minulog rada, rada u dane državnog praznika, kao i prekovremenog rada, za period od 01.12.2019. godine do 30.04.2023. godine, isplati ukupan iznos od 131.980,61 dinar, u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim u izreci sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tuženi da u korist tužilje uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Beograd, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – Filijala Beograd, kao i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijala Beograd, a na novčane iznose iz stava drugog izreke. Stavom četvrtim i petim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka, a tužilja oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1461/24 od 03.04.2024. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Beogradu P1 7610/21 od 23.11.2023. godine u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23- drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz citirane odredbe zakona za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. Obrazloženja pobijanih presuda ne odstupaju od sudske prakse po pitanju prava zaposlenih na isplatu minimalne zarade i drugih primanja iz radnog odnosa obračunatih na minimalnu zarada, u činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna u kojoj obračun i isplatu zarade i drugih novčanih potraživanja iz radnog odnosa, poslodavac vrši na osnovicu koja je niža od propisane minimalne zarade u Republici Srbiji. Stoga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana u cilju ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 07.12.2021. godine, radi isplate, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 130.980,61 dinara.
Kako pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
