U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Mileva Lukić, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za proizvodnju, promet i usluge „BB“ d.o.o. ..., čiji je punomoćnik Dragi Erić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1869/19 od 12.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 04.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1869/19 od 12.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požegi P1 469/2018 od 02.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa istekom roka na koji je zasnovan, broj 181 od 31.01.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog po ugovoru o radu na određeno vreme broj 161/2018 od 08.08.2018. godine, da se naloži tuženom da sa tužiocem zaključi aneks ugovora o radu na neodređeno vreme i da ga vrati na rad na radno mesto ... u istom roku. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 88.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1869/19 od 12.05.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj72/11... 18/20) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su dana 08.08.2018. godine zaključili ugovor o radu na određeno vreme do dve godine, prema kojem je tužilac dužan da stupi na rad 08.08.2018. godine, a primljen je na radno mesto ... . Tuženi obavlja delatnost iz oblasti građevinarstva i u spornom periodu imao je više gradilišta u Srbiji, a tužioca je angažovao radi obavljanja poslova na izgradnji poslovnog objekta u Čačku. Dana 31.08.2018. godine, tuženi je doneo rešenje broj 181 kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu, uz obrazloženje da mu radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan, a iz razloga što su usled prestanka obavljanja poslova na gradilištu na Zlatiboru radnici koji su tamo obavljali poslove, prebačeni na gradilište u Čačak na kome je radio tužilac do momenta prestanka radnog odnosa, pa kako je u toj situaciji došlo do povećanja broja radnika na gradilištu na kome je radio tužilac u meri većoj nego što je to bilo potrebno u tom trenutku za obavljanje posla, tuženi je bio primoran da smanji broj zaposlenih radnika.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno odbili tužbeni zahtev kao neosnovan, primenom odredaba člana 37. Zakona o radu, ocenivši da je predmetni ugovor o radu na određeno vreme zaključen u skladu sa odredbama Zakona o radu.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05... 75/14), propisano je da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Stavom 2. istog člana propisano je da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Stavom 6. istog člana propisano je da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Odredbom člana 33. istog zakona propisano je da ugovor o radu mora da sadrži trajanje ugovora na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme.

U konkretnom slučaju stranke su dužinu trajanja tužiočevog radnog odnosa kod tuženog definisale tako da tužilac zasniva radni odnos na određeno vreme do dve godine, iz čega jasno proizilazi da se tužilac saglasio da mu radni odnos kod tuženog traje najduže dve godine od dana zaključenja ugovora o radu, što znači da je prihvatio da vreme trajanja njegovog radnog odnosa može biti i kraće, odnosno da mu radni odnos može prestati i pre proteka dve godine, u situaciji kada kod tuženog prestane potreba za radom tužioca. Za vreme trajanja ovog ugovornog odnosa između stranaka (tužilac je angažovan od strane tuženog na radnom mestu ...) prestala je potreba tuženog za radnim angažovanjem tužioca, jer je tuženi usled obustavljanja radova na drugom gradilištu, radnike koji su već tamo radili i to duže vreme nego tužilac, prebacio na gradilište na kome je tužilac do tada radio, te u toj situaciji poslodavac ima pravo da i pre isteka ugovora o radu čiji datum nije tačno određen, već je samo predviđeno trajanje do krajnjeg datuma do kog zakon dozvoljava trajanje ugovora, otkaže ugovor o radu ako prestane potreba za radnim angažovanjem zaposlenog, što je poslodavac, na osnovu svoje procene i nastalih okolnosti u konkretnom slučaju učinio. U situaciji kada se zbog zatvaranja jednog gradilišta, pojavio veći broj zaposlenih za čijim radom u tom momentu nije bilo potrebe, poslodavac nije imao zakonsku obavezu da sprovodi postupak kao u slučaju otkaza ugovora o radu na neodređeno vreme iz otkaznog razloga propisanog članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, jer radni odnos tužiocu nije prestao zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca, već zbog prestanka potrebe za daljim radnim angažovanjem tužioca.

Kako su nižestepeni sudovi ocenili da je predmetni ugovor o radu na određeno vreme zaključen u svemu u skladu sa odredbama člana 37. st. 1. i 2. navedenog zakona, i da sadrži sve odredbe u smislu člana 33. istog zakona, kako u formalnom, tako i u materijalnom smislu, te da isti nije sačinjen suprotno navedenim zakonskim odredbama, to se nisu stekli uslovi za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, kako se to neosnovano revizijom ukazuje. Činjenica da u ugovoru nije naveden osnov zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme, nije dovoljna da sud donese zaključak da je ugovor zasnovan suprotno zakonskim odredbama. Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su već bili pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda i osporava se ocena izvedenih dokaza zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 1. ZPP te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati u skladu sa odredbom člana 414. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić