Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u pravnosnažnoj presudi donetoj u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažna odluka o troškovima parničnog postupka doneta je primenom člana 153. stav 1., 154., 163. ZPP, nakon ocene drugostepenog suda da tužiocu pripada pravo na naknadu troškova postupka za sastav tužbe i na ime zastupanja na tri održana ročišta primenom tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 43/2023), nalazeći da je prvostpeeni sud prilikom obračuna troškova pogrešno primenio tarifni broj 14. navedene Tarife. Zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka na ime sastavljanja odgovora na žalbu je odbio nalazeći da ovi troškovi nisu bili neophodni za odlučivanje u smislu člana 154. ZPP.

Revizijom tužioca se, s pozivom na bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, osporava visina naknade troškova postupka koja je pobijanom presudom priznata tužiocu.

Imajući u vidu da tužilac nije uskraćen u pravu na naknadu troškova postupka, Vrhovni sud je ocenio da je u takvoj situaciji, po pitanju troškova postupka, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, te da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP. Visina naknade troškova postupka, po priznatom pravu u konkretnoj parnici, ne predstavlja pravno pitanje od opšteg interesa niti pravno pitanje koje bi se razmatralo u interesu ravnopravnosti građana. To nije pitanje koje iziskuje novo tumačenje prava ili usklađivanja sudske prakse. Pored toga primena instituta izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisana je za pitanje iz domena primene materijalnog prava. U reviziji tužioca se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka što nije razlog za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Članom 28. ZPP, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir, ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv odluke o troškovima postupka sadržanoj u pravnosnažnoj presudi, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tužioca nije dozvoljena.

Činjenica da je odluka o troškovima postupka preinačena od strane drugostepenog suda, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14) odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković