Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na osnovu ugovora o radu od 25.03.2008. godine, tužilja je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog. Dana 15.04.2014. godine, parnične stranke su zaključile aneks ugovora o radu, kojim je tužilja raspoređena na poslove „radnik u ...-...“.

Odredbom člana 3. Pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 18.05.2015. godine, utvrđen je opis posla navedenog radnog mesta, za koje je potreban prvi stepen stručne spreme. U opisu poslova ovog radnog mesta navedeno je: ispomaganje na poslovima komisioniranja, postavljanje modula, tula, gumenih creva, kutija, ubadanja provodnika, motanja, klipsiranja, u određenim slučajevima i varenje, električno ispitivanje, izolacija poliuretanskom masom, priključivanje osigurača u razvodnu kutiju, šrafljenje i pakovanje u skladu sa radnim uputstvom.

Odredbom člana 2. Pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog od 07.10.2015. godine, ukinuti su poslovi „radnika u ...-...“.

Rešenjem o otkazu ugovora o radu od 30.11.2015. godine, tužilji, zaposlenoj na poslovima „radnik u ...-...“ otkazan je ugovor o radu sa pozivom na odredbu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i prestao joj je radni odnos sa danom 30.11.2015. godine kao višku zaposlenih, zbog prestanka potrebe za njenim radom, a tim rešenjem je utvrđena i visina otpremnine. Od donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji, pa u naredna tri meseca, kod tuženog nije bilo radno angažovanih novih izvršilaca (uz zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme) na poslovima sa prvim stepenom stručne spreme. Pre otkaza ugovora o radu tužilji nije ponuđeno drugo radno mesto, prekvalifikacija, kao ni obuka za drugo radno mesto u proizvodnji.

Tuženi je, dana 28.10.2014. godine, sa DOO SGP – „Sorting group Serbia“ iz Kragujevca, zaključio ugovor o pružanju usluga koje se tiču selekcije, sortiranja, kontrole kvaliteta i dorade delova. Članom 1. ovog ugovora, propisano je da je predmet ugovora pružanje usluga koje se sastoje iz sortiranja, selekcije, provere kvaliteta i dorade delova za tuženog na osnovu principa određenih zakononskom regulativom i ovim ugovorom. Ugovor je zaključen na period od godinu dana, ali je aneksima saradnja produžena. Na osnovu navedenog ugovora i aneksa ugovora, tuženi je u periodu od decembra 2015. godine do marta 2016. godine, preko DOO SGP – „Sorting group Serbia“ iz Kragujevca, angažovao lica sa kojima tuženi nikada nije zaključio ugovor o radu, niti bilo kakve druge ugovore o radnom angažovanju i bez zasnivanja radnog odnosa, niti im je ikada isplatio zarade ili druga primanja, pošto nisu zaposleni kod tuženog. Ovi radnici su angažovani na poslovima kontrole proizvoda i radili su zajedno sa radnicima tuženog na poslovima „radnika u ...“, na fiksiranju i motanju kablova, za koje je bio dovoljan prvi stepen stručne spreme, odnosno osnovna škola.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo nalazeći da je tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja osnovan.

Prema članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Po članu 182. istog zakona, ako otkaže ugovor o radu zaposlenom, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

U ovom slučaju, tuženi je doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojim je ukinuo radno mesto na kome je tužilja radila. U rešenju je navedeno da radni status tužilje nije mogao biti rešen na drugi način, između ostalog ni premeštanjem na drugo radno mesto. Međutim, ponašanje tuženog po otkazivanju ugovora o radu tužilji, zapošljavanjem drugih lica na poslovima na kojima se tražila stručna sprema i radne sposobnosti koje je posedovala i tužilja, ukazuje na zloupotrebu otkazivanja ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška od strane poslodavca. Naime, zapošljavanjem drugih lica sa istom stručnom spremom koju ima i tužilja na drugim poslovima ukazuje da je tuženi svoju potrebu za radnom snagom mogao zadovoljiti premeštajem tužilje na druge poslove, a ne otkazom ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška. Kako je teret dokazivanja postojanja opravdanih razloga za otkaz na poslodavcu, koji u ovom slučaju nije dokazao opravdanost otkaza tužilji upravo zbog toga što je u narednom mesecu angažovao druga lica, to je prvostepeni sud pravilno zaključio da je ovako doneto rešenje nezakonito.

Zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić