Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ... i EE iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jelena Rajačić, advokat iz ..., protiv tuženih „ŽŽ“ A.D. ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., i A.D. „ZZ“ ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog „BB“ A.D. ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 943/19 od 08.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog „BB“ A.D. ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 943/19 od 08.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog „BB“ A.D. ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 943/19 od 08.04.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog „BB“ A.D. ... za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P1 103/18 od 17.01.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, solidarno isplate novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2018. godine do isplate, kao i iznose na ime obračunate zakonske zatezne kamate do dana veštačenja, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi A.D. „ZZ“ ... da tužiocima za period od 01.09.2015. do 31.12.2016. godine, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, isplati novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2018. godine do isplate, kao i iznose na ime obračunate zakonske zatezne kamate do dana veštačenja, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 112.424,24 dinara, a obavezan je i tuženi A.D „ZZ“ ... da tužiocima nadoknadi troškove postupka u iznosu od 270.362,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 943/19 od 08.04.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Rumi P1 103/18 od 17.01.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi „ŽŽ“ A.D. ... je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predloženo da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse (razlog na kojem tuženi „ŽŽ“ A.D. ... zasniva posebnu reviziju) jer pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse - presuda ovog suda donetih u činjenično i pravno istovetnim sporovima. Naime, u konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi „ŽŽ“ A.D. ... da tužiocima, solidarno sa tuženim A.D. „ZZ“ ..., za traženi period do statusnih promena isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora dosuđene iznose. Pravilno se u nižestepenim presudama zaključuje da se iz utvrđenog radnog časa prema članu 5. stav 6. Aneksa Kolektivnog ugovora ne može zaključiti koji iznos predstavlja naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za godišnji odmor i da li je tuženi isplaćivao naknadu ovih troškova zaposlenima, pa i tužiocima, a nakon izmene Kolektivnog ugovora Aneksom od 20.06.2014. godine, nije došlo do uvećanja zarade zaposlenih. Sledom rečenog, pravo zaposlenih na isplatu navedenih naknada je samo deklaratorno navedeno u izmenama Kolektivnog ugovora, a tuženi nisu dokazali da su vršili obračun i isplatu tužiocima po tom osnovu.

Iz iznetih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog „ŽŽ“ A.D. ... u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kom članu revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužbu u ovom sporu tužioci su podneli dana 27.04.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 165.000,00 dinara. Vrednost pobijenog dela pravnosnažne presude po reviziji tuženog „ŽŽ“ A.D. ... iznosi 41.354,88 dinara.

Ovaj iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, zbog čega revizija ovog tuženog nije dozvoljena.

Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji tuženog „ŽŽ“ A.D. ..., sadržana u stavu trećem izreke, doneta je u smislu odredaba članova 165. stav 1. i 153. stav 1. ZPP. Tuženi „ŽŽ“ A.D. ... nije postigao uspeh sa izjavljenom revizijom, pa mu ne pripada pravo na naknadu troškova postupka po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić