Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja, koja ima treći stepen stručne spreme, bila je zaposlena kod tuženog na radnom mestu ... . Spornim rešenjem od 28.09.2018. godine tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu kao tehnološkom višku, iz razloga što je Nadzorni odbor tuženog odobrio gašenje organizacionog dela ugostiteljstva u kome je tužilja radila i zaključivanje ugovora o zakupu poslovnog prostora sa „Air Serbia Satering“ d.o.o. Beograd, pa je prestala potreba za radom svih zaposlenih u tom sektoru. U periodu od tri meseca nakon što je tužilji prestao radni odnos tuženi je zaposlio više novih lica na radnom mestu konduktera, za koje radno mesto tužilja ima odgovarajuću spremu, a tužilji kao tehnološkom višku nije data prednost prilikom ovog zapošljavanja. Tuženi pre donošenja pobijanog rešenja nije doneo novi Pravilnik o sistematizaciji poslova, nije dokazao da je Pravilnik o sistematizaciji poslova kojim je ugašena radna jedinica ugostiteljstva, iz koje je otpušteno svih 44 zaposlenih po osnovu tehnološkog viška, istaknut na oglasnoj tabli, a izostao je i predlog sindikatu da u roku od 8 dana dostavi mišljenje i preduzme koordinirane mere za zapošljavanje zaposlenih.

Imajući u vidu navedeno utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi, s pozivom na odredbe članova 179. stav 5. tačka 1, 153, 154, 158. i 182. Zakona o radu nalaze da je tuženi zloupotrebio otkazni razlog, jer je svoju potrebu za radnom snagom mogao da reši premeštanjem tužilje na drugi posao za koji ima stručnu spremu, a ne da je otpusti kao tehnološki višak. Žalbene navode tuženog da nije bio u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih drugostepeni sud je ocenio kao irelevantne, nalazeći da je rešenje nezakonito zbog navedene zloupotrebe otkaznog razloga, pa pitanje zakonitosti sprovedene procedure ne može dovesti do drugačije odluke suda.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su postavljeni tužbeni zahtev usvojili.

Navode ponovljene u reviziji, vezane za obavezu donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih u smislu odredbi članova 153. – 157. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 113/17) ukoliko kod poslodavca usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, kao i razloge zbog kojih poslodavac može po odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. tog Zakona da otkaže ugovor o radu zaposlenom, Vrhovni sud nalazi bez značaja za odluku, pošto su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je sporni otkaz posledica zloupotrebe nevedenog zakonskog razloga.

Naime, razjašnjeno je da je tuženi organizacioni deo ugostiteljstva u kome je bilo 44 zaposlenih ugasio i ove poslove poverio zakupcu, kome je izdao svoj poslovni prostor. Ovo je razlog što su svi zaposleni iz organizacionog dela ugostiteljstva proglašeni tehnološkim viškom. Sa druge strane, tuženi je zaposlio veći broj lica u periodu od tri meseca od otkaza ugovora o radu na radnim mestima za koje je tužilja imala adekvatnu stručnu spremu. Pravo da organizuje proces rada u svrhu obavljanja registrovane delatnosti predstavlja autonomno pravo poslodavca, ali ovo pravo nije neograničeno, već podleže opštim načelima ponašanja u pravnom prometu. Imajući u vidu utvrđene radnje tuženog, broj lica koja su oglašena Kao tehnološki višak, kao i prijem u radni odnos novih lica bez korišćenja mogućnosti premeštanja zaposlenih koji za obavljanje poslova imaju potrebnu stručnu spremu, Vrhovni sud prihvata zaključak nižestepenih sudova da je izvršena zloupotreba otkaznog razloga i da je zbog toga sporno rešenje nezakonito.

Tuženom je u skladu sa odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu naloženo da tužilju vrati na rad.

Odluka u izreci doneta je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković