U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ..., BB i VV oboje iz ..., čiji je punomoćnik Vera Stojanović advokat iz ..., protiv tuženog „GG“ DOO iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1655/17 od 10.07.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1655/17 od 10.07.2017. godine - dela kojim je preinačena prvostepena presuda.

ODBIJAJU SE zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 134/16 od 29.03.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tuženog da se tužba odbaci kao neuredna. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje direktora tuženog od 16.03.2016. godine kojim je tužiocu AA otkazan ugovor o radu br. ... od 01.06.2015. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, poništeno je rešenje direktora tuženog od 16.03.2016. godine kojim je tužilji BB otkazan ugovor o radu br. ... od 01.06.2015. godine i obavezan tuženi da vrati tužilju na rad i rasporedi je na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnom iskustvu u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, poništeno je rešenje direktora tuženog od 16.03.2016. godine kojim je tužiocu VV otkazan ugovor o radu br. ... od 01.06.2015. godine i obavezan tuženi da vrati tužioca na rad i rasporedi ga na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnom  iskustvu u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da će sud o preostalom delu tužbenog zahteva za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza i troškovima postupka odlučiti konačnom presudom.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1655/17 od 10.07.2017. godine, delimično je usvojena žalba tuženog i prenačena delimična presuda Osnovnog suda u Vrbasu P1 134/16 od 29.03.2017. godine u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke, tako što su odbijeni tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog od 16.03.2016. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu br. ... od 01.06.2015. godine i tuženi obaveže da ga vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu, tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog od 16.03.2016. godine kojim joj je otkazan ugovor o radu br. ... od 01.06.2015. godine i tuženi obaveže da je vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnom iskustvu i tužbeni zahtev tužioca VV kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog od 16.03.2016. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu br. ... od 01.06.2016. godine i tuženi obaveže da ga vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu, dok je u preostalom delu kojim je odbijen predlog tuženog da se tužba odbaci kao neuredna (stav 1 izreke), žalba odbijena i delimična presuda u tom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilaca.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su 01.06.2015. godine zaključile ugovore o radu na neodređeno vreme - tužilac AA za poslove radnika u silosu i sušari, tužilja BB za poslove magacionera i preuzimača žitarica i tužilac VV za poslove kontrolora kvaliteta sirovine. Prethodno su tužioci imali zaključene ugovore o radu na određeno vreme sa tuženim kod koga su, na osnovu aneksa ugovora o radu zaključenog sa svojim prethodnim poslodavcem, bili privremeno upućeni na rad. Tužioci sve vreme obavljaju iste poslove u organizacionom delu tuženog - ... u .... Zbog neostvarenih planiranih ekonomskih rezultata, smanjenog obima posla i otežanih ekonomskih uslova tuženi je 16.02.2016. godine doneo odluku o tehnološkim, organizacionim i ekonomskim promenama kojom je, između ostalog, predvideo i meru smanjenja broja zaposlenih u ... - ... . Tuženi je 25.02.2016. godine doneo odluku o tehnološkom višku kojom je utvrdio poslove za čijim je obavljanjem prestala potreba usled tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena, a 07.03.2016. godine i izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojim je smanjen broj izvršilaca na radnim mestima na kojima su tužioci bili raspoređeni. Tužioci su u odnosu na druge zaposlene koji su obavljali iste poslove ocenjeni najnižim ocenama. Tuženi je 16.03.2016. godine doneo rešenja kojima je tužiocima otkazao ugovore o radu, sa obrazloženjem da je zbog smanjenja obima posla prestala potreba za njihovim radom i da im se ne može obezbediti rad na drugim radnim mestima, prekvalifikacija ili dokvalifikacija. Tužiocima je isplaćena otpremnina. Po donošenju ovih rešenja tuženi nije u daljem roku od tri meseca zaključio ugovore o radu sa drugim licima na istim poslovima. Tuženi je 01.03.2016. godine zasnovao radni odnos sa DD na radnom mestu referenta spoljne trgovine, ĐĐ za radno mesto pomoćnika referenta za transport, EE i ŽŽ za radna mesta saradnika u komercijali.

Na osnovu ovako utvrđenog činjenično stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbene zahteve i usvojio rešenja o otkazu ugovora o radu. Po nalaženju tog suda, tuženi nije dovoljno sagledao mogućnost rešavanja viška zaposlenih raspoređivanjem tužilaca na druga radna mesta koja odgovaraju njihovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu, odnosno prekvalifikaciojom i dokvalifikacijom, zbog čega obrazloženja osporenih rešenja o tome ne sadrže razloge niti činjenice kojima se dokazuje nemogućnost rešavanja viška zaposlenih na neki od tih načina, a takvu nemogućnost tuženi nije dokazao ni tokom sudskog postupka.

Odlučujući o žalbi tuženog drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbene zahteve. Po shvatanju tog suda, tuženi je ispoštovao proceduru otkaza ugovora o radu tužiocima kao višku zaposlenih, a nije prihvatljiva ocena nižestepenog suda da je tuženi propustio da sagleda mogućnost da se tužioci premeste na drugo radno mesto, niti su tužioci ukazivali da su postojala radna mesta na koje su mogli biti premešteni, odnosno dokvalifikovani ili prekvalifikovani. Okolnost da je tuženi pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu zasnovao radni odnos sa dva lica za poslove saradnika u komercijali, po nalaženju drugostepenog suda, nisu od značaja jer je za ta radna mesta potreban VII stručne spreme koju tužioci nemaju, a isti značaj ima i činjenica da je radni odnos zasnovan sa još dva lica koja imaju IV stepen stručne spreme, jer su za njihova radna mesta propisani posebni uslovi - poznavanje rada na računaru, odnosno znanje engleskog jezika, koje tužioci ne poseduju.

Po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može prestati radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, tuženi je postupak otkaza ugovora o radu iz razloga predviđenog navedenom odredbom sproveo u skladu sa zakonom - doneo odluku da se zbog smanjenog obima posla smanji broj izvršilaca na poslovima koje su tužioci obavljali, izmenio opšti akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, izvršio ocenjivanje tužilaca i tužiocima isplatio otpremninu jer im je radni odnos prestao kao višku zaposlenih koji nisu mogli biti raspoređeni na drugo radno mesto, prekvalifikovani ili dokvalifikovani.

Izjavljenom revizijom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, tvrdnjom revidenta da su tužioci mogli biti raspoređeni na druge poslove jer je pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu zasnovan radni odnos sa četiri druga lica.

Naime, ni jedan od tužilaca ne ispunjava uslove u pogledu stepena stručne spreme za radno mesto saradnika u komercijali. Za to radno mesto traži se VII stepen stručne spreme a tužilac AA ima III stepen stručne spreme, dok tužioci BB i VV imaju IV stepen stručne spreme. Tužilac AA ne ispunjava uslov za zasnivanje radnog odnosa ni na poslovima referenta spoljne trgovine, odnosno pomoćnika referenta za transport, za koje se traži IV stepen stručne spreme. Tužioci BB i VV imaju taj stepen stručne spreme - tužilja je građevinski tehničar, a tužilac tehničar mlevenja žitarica, ali nemaju završenu odgovarajuću školu - srednju školu poljoprivrednog ili ekonomskog smera za radno mesto referenta spoljne trgovine, odnosno završenu gimnaziju ili srednju školu poljoprivrednog ili ekonomskog smera za radno mesto pomoćnika referenta za transport. Odredbom člana 182. stav 1. Zakona o radu propisana je zabrana poslodavcu da, u slučaju ako otkaže ugovor o radu zaposlenom na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. tog zakona, zaposli na istim poslovima lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa osim u slučaju iz člana 102. stav 2. tog zakona. Prema drugom stavu tog člana, ako pre isteka roka iz stava prvog nastane potreba za obavljanjem istih poslova prednost za zaključenje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos. Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, eventualno kršenje zabrane poslodavca da, u određenom vremenskom periodu od donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu zaposlenom kao tehnološkom višku, zaposli na istim poslovima drugo lice ne utiče na pravilnost ranije donetog rešenja o otkazu ugovora o radu. Kršenje ove zabrane samo daje pravo zaposlenom kojem je prestao radni odnos kao „tehnološkom višku“ da podnese tužbu nadležnom sudu radi zaštite svog prioritetnog prava na zapošljavanje.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tužioci nisu uspeli u postupku po reviziji i zato nemaju pravo na troškove tog postupka, a troškovi tuženog za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni za vođenje ove parnice. Zbog toga su zahtevi stranaka za naknadu tih troškova odbijeni i primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članovima 153. stav 1. i 154. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić