.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2475/2022
15.03.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ivanković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4341/21 od 10.12.2021. godine, u sednici održanoj 15.03.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4341/21 od 10.12.2021. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2720/19 od 26.05.2021. godine, a ODBIJA zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 86.927,63 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2720/19 od 26.05.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate, čija su visina i datumi dospeća bliže određeni ovim stavom izreke, kao i da za tužiocu na ove iznose uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 100.186,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4341/21 od 10.12.2021. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, čija su visina i datum dospeća bliže određeni ovim stavom izreke, kao i da na dosuđene iznose uplati za tužioca doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova u iznosu od 100.186,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a tužilac obavezan da tuženom naknadi parnične troškove koje je imao u postupku pred prvostepenim sudom u iznosu od 1.950,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 27.571,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), pa je našao da je revizija tužioca osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. U utuženom periodu obavljao je poslove na radnom mestu ... u 12- časovnom režimu rada (12 sati rada svaki drugi dan). Organizacija rada kod tuženog je takva da tužioci menjaju druge zaposlene na istom radnom mestu svakog drugog dana, s tim što jedan dan rade od 07,00 do 19,00 časova, a drugi dan im je pauza i tako se ciklus redovno ponavlja. Tuženi nije tužiocu uvećao zaradu po osnovu smenskog rada za 8,9%, na osnovu člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za JP „EPS“. Visina potraživanja na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada (u iznosu od 199.273,68 dinara) utvrđena je ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac radeći po napred opisanom modelu ostvario smenski rad i usvojio je tužbeni zahtev za isplatu uvećane zarade po tom osnovu, sa pripadajućim doprinosima.
Po oceni drugostepenog suda, rad tužioca nije smenski rad, zbog čega nema pravo na isplatu uvećane zarade po tom osnovu, zbog čega je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev.
Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.
Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...95/18-autentično tumačenje) u članu 63. propisano je da je rad u smenama organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja (stav 1.), da zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena (stav 2.). Odredbom člana 108. stav 4. istog zakona propisano je da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.
Posebnim kolektivnim ugovorom za JP „Elektroprivreda Srbije“ („Službeni glasnik RS“, br. 15/15 ... 16/21) u članu 7. stav 2. tačka 2. propisano je da poslodavac donosi odluku o rasporedu, početku i završetku radnog vremena, polazeći od sledećeg: na radnim mestima gde proces rada traje neprekidno, rad se organizuje u smenama, pri čemu se pod smenskim radom podrazumeva rad u dve (po 12 sati) ili više smena (po 6 ili 8 sati) u toku radnog dana kada na istim sredstvima za rad, rade naizmenično najmanje dva zaposlena, ili dve grupe zaposlenih, pri čemu izmena smena može biti kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja, dok je odredbom člana 38. stav 1. tačka 4. propisano da se osnovna zarada zaposlenog uvećava za rad u smenama za 8,9%.
Prema direktivi Evropske unije 2003/88 – ES smenski rad je definisan kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući i obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili sa prekidima (kontinuiran ili diskontinuiran), iziskujući potrebu da radnik radi u različito vreme tokom određenog perioda danju ili noću, a turnus se u svom jezičkom značenju izjednačava sa smenskim radom (per turnum, po redu, redom). Direktiva Evropske unije nije izvor prava ali njena sadržina pomaže u tumačenju pojma smenskog rada koji naši zakoni ne sadrže.
Imajući u vidu utvrđene činjenice da tuženi nije izvršio uvećanje zarade tužiocu prema navedenim zakonskim odredbama i odredbama Kolektivnog ugovora koje su važile u spornom periodu, da je tužilac u utuženom periodu radio u 12- časovnom režimu rada (12 sati rada svaki drugi dan) Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu tražene razlike u zaradi po osnovu smenskog rada, sa pripadajućim doprinosima. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kada se zaposleni na istom poslu smenjuju prema unapred utvrđenom redosledu, radi se o smenskom radu. Naime, rad u smenama je rad koji se neprekidno ili sa prekidima radi u najmanje 2 smene, bilo dnevne ili noćne, odnosno takva organizacija rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili sa prekidima u različito vreme tokom određenog perioda dana ili noći. Kako je u konkretnom slučaju kod ovakvog režima rada postojao kontinuitet, te imajući u vidu i činjenicu da je smenski rad priznat u opštem aktu tuženog (Posebni kolektivni ugovor za JP „Elektroprivreda Srbije“) što ukazuje, između ostalog, da rad sa navedenim modelom radnog vremena predstavlja smenski rad, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak prvostepenog suda da tužilac, u smislu odredbe člana 108. stav 4. Zakona o radu i člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za JP „Elektroprivreda Srbije“, ima pravo na uvećanu zradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu u utuženom periodu, kao i pravo na uplatu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom Fondu za PIO.
Kako je preinačena drugostepena presuda i odbijena žalba tuženog, to je potvrđena i odluka o troškovima prvostepenog postupka i odbijen zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove parničnog postupka.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu članova 153, 154. i 163. stav 2. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji obuhvataju troškove na ime: sastava revizije 18.000,00 dinara prema tarifnom broju 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12 ... 37/21), kao i na ime sudskih taksi za: reviziju 27.570,95 dinara i revizijsku odluku 41.356,68 dinara, sve odmereno prema tarifnim brojevima 1. i 2. taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, broj 128/24...106/15).
Na člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
