U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Aleksandar Ostojin, advokat iz ..., protiv tuženog D.O.O. „DAD DRAXLMAIER AUTOMOTIVE“ iz Zrenjanina, koga zastupa punomoćnik Živkica Milićev, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 722/19 od 20.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 722/19 od 20.05.2019. godine.

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 741/15 od 22.11.2018. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog D.O.O. „DAD DRAXLMAIER AUTOMOTIVE“ iz Zrenjanina o otkazu ugovora o radu broj .../...-...-... od 30.11.2015. godine tužilji AA, te je obavezan tuženi da tužilju vrati na rad i u radni odnos u roku od 8 dana. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilju rasporedi na poslove radnog mesta koje je obavljala pre prestanka radnog odnosa ili na druge poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 170.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 8 dana. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužilje u delu za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos parničnih troškova za period od prijema presude do izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 722/19 od 20.05.2019. godine, žalba tuženog je odbijena kao neosnovana, pa je prvostepena presuda u usvajajućem delu potvrđena i odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 87/18), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa završenom osnovnom školom i prvim stepenom stručne spreme, kao nekvalifikovani radnik, zasnovala radni odnos kod tuženog dana 03.07.2008. godine na neodređeno vreme, radi obavljanja poslova „...“. Aneksom ugovora o radu od 07.10.2010. godine ugovorena je osnovna zarada za najjednostavniji posao, tako da je zarada tužilje za standardni učinak i puno radno vreme iznosila 16.300,00 dinara neto. Aneksom ugovora o radu od 20.07.2011. godine utvrđena je zarada tužilje u visini od 18.096,00 dinara neto, sa koeficijentom 1, što je učinjeno i Aneksima ugovora o radu od 15.05.2012. godine i 17.06.2013. godine, s tim što je visina zarade tužilje menjana. Aneksom ugovora o radu od 01.04.2014. godine tužilja je i dalje obavljala poslove „...“, kao i Aneksom ugovora o radu od 15.09.2014. godine za koje poslove se zahtevao prvi stepen stručne spreme nekvalifikovan radnik, sa jednom godinom radnog iskustva ili bez radnog iskustva. Aneksom ugovora o radu od 01.03.2015. godine tužilja je i dalje imala koeficijent 1 i zaradu u visini od 23.900,00 dinara neto, da bi Aneksom ugovora o radu od 10.06.2015. godine bila raspoređena na poslove „...“, za koje se zahtevao prvi stepen stručne spreme nekvalifikovani radnik i jedna godina radnog iskustva ili bez radnog iskustva.

Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 07.10.2015. godine u pojedinim organizacionim jedinicama ugašeno je radno mesto „...“ i radno mesto „...“, a u organizacionoj jedinici „...“ otvoreno je novo radno mesto „skakač-rezervni radnik vk“ za koje se zahtevao prvi stepen stručne spreme. Ovaj Pravilnik je stupio na snagu 15.10.2015. godine.

Dana 29.10.2015. godine tuženi je doneo Program rešavanja viška zaposlenih u kome su navedeni razlozi donošenja programa, kao i da tuženi nije mogao primeniti ni jednu od mera za zapošljavanje, te je predvideo sredstva za rešavanje socijalno- ekonomskog položaja viška zaposlenih kojima ne može da se obezbedi ni jedno od prava iz Programa i kojima će biti isplaćena otpremnina shodno članu 158. Zakona o radu i članu 133. Kolektivnog ugovora tuženog.

Rešenjem tuženog od 30.11.2015. godine tužilji, koja je bila raspoređena na poslove „...“ otkazan je ugovor o radu, kao višku zaposlenih, zbog prestanka potrebe za njenim radom, utvrđena je otpremnina i u iznosu u kome je utvrđena otpremnina je i isplaćena. U obrazloženju rešenja je navedeno da su ukinuti poslovi na kojima je tužilja bila raspoređena po ugovoru o radu, te da je u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu tužilji prestao radni odnos usled tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena i prestanka potrebe za njenim radom. Tuženi je navedenom prilikom otkazao ugovor o radu, po istom osnovu, za ukupno 21 zaposlenog, koji su obavljali poslove „...“ i koji su proglašeni za tehnološki višak po Programu rešavanja viška zaposlenih od 20.11.2015. godine, a čija radna mesta su ukinuta izmenjenim Pravilnikom o sistematizaciji poslova od 07.10.2015. godine

Tuženi je sa „SGP“ d.o.o. iz Kragujevca zaključio ugovor o pružanja usluga koje se tiču selekcije, sortiranja, kontrole kvaliteta i dorade delova, na period od godinu dana, a Aneksom br. 1 ovog ugovora od 01.10.2015. godine saglasno je dogovoren nastavak saradnje za period od još godinu dana do 28.10.2016. godine. U periodu važenja ovog ugovora i Aneksa „SGP“ d.o.o. je angažovao eksterna lica oko 30 radnika, sa kojima tuženi nije zaključio nikakav ugovor o radnom angažovanju, niti im je isplaćivao naknadu za rad. Ovi radnici su angažovani na period od 3 meseca, na poslovima ..., a neki su nakon sprovedene obuke od nedelju dana radili zajedno sa zaposlenima kod tuženog na poslovima radnog mesta „radnik u proizvodnji“ na klipsiranju i motanju kablova, za koje poslove je bio dovoljan prvi stepen stručne spreme, odnosno osnovna škola. Po isteku tri meseca, radnici koji su se dobro pokazali nastavili su da rade na istim poslovima i istom radnom mestu na osnovu zaključenog ugovora o radu sa tuženim, a neki su premešteni na drugo radno mesto.

Tužilji pre otkaza ugovora o radu nije ponuđeno drugo radno mesto, niti prekvalifikacija ili dokvalifikacija, odnosno obuka za drugo radno mesto u proizvodnji.

U periodu od 01.03.2015. godine do 01.11.2015. godine na poslovima „...“ kod tuženog je bilo zaposleno 513 izvršilaca. U periodu od 11.06.2015. godine do 11.09.2015. godine kod tuženog je sa zahtevanim prvim stepenom stručne spreme bilo angažovano 227 novozaposlenih izvršilaca na poslovima „radnik u logistici“, „snabdevač stanice predkonfekcije“, „skakač-rezervni radnik“, „radnik u proizvodnji-sečenje kablova i predkonfekcija“, „radnik u proizvodnji“ i „radnik u skladištu materijala“.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi angažovao nove radnike koji su obavljali poslove u proizvodnji, i to u periodu počev od avgusta 2016. godine, koje je mogla da obavlja i tužilja, pa proizlazi da je kod tuženog došlo do povećanja obima posla, a ne do smanjenja, odnosno prestanka potrebe za obavljanjem ovih poslova, što je navedeno u osporenom rešenju, pa je u toj situaciji tuženi bio dužan, da u smislu člana 171. Zakona o radu tužilji ponudi izmenu ugovora o radu, odnosno premeštaj na drugo radno mesto u proizvodnji, posebno što je tužilja te poslove već ranije obavljala, što nije učinio, pa je postupio protivno odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i tužilji nezakonito otkazao ugovor o radu.

Suprotno navodima revizije, tuženi je počev od avgusta 2016. godine preko Privrednog društva „SGP“-sorting group d.o.o. Kragujevac, angažovao radnu snagu radi obavljanja poslova u proizvodnji, i to poslova na koje je tužilja mogla biti prebačena ili prekvalifikovana. Novi radnici su obavljali poslove u proizvodnji kod tuženog prva tri meseca posredno preko navedenog privrednog društva, a nakon isteka tri meseca sa tuženim su zaključili ugovor o radu na određeno vreme radi obavljanja istih poslova i na kraju nakon isteka ugovora na određeno vreme novi zaposleni su sa tuženim zaključivali ugovor o radu na neodređeno vreme.

Imajući navedeno u vidu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi nije mogao tužilji da otkaže ugovor o radu, a da zaposli veći broj radnika na radnim mestima u proizvodnji i logistici neposredno ili posredno, posebno kada se uzme u obzir da novi zaposleni nisu bili obučeni za obavljanje poslova na tim radnim mestima, za razliku od tužilje. Iz navedenog proizlazi da je u periodu od avgusta 2016. godine kod tuženog došlo do povećanja obima posla, a ne do smanjenja, pa je u toj situaciji tuženi, u skladu sa odredbom člana 171. Zakona o radu, morao tužilji ponuditi izmenu ugovora o radu, u delu koji se odnosi na poslove koje je tužilja obavljala, odnosno premeštaj na drugo radno mesto u proizvodnji, posebno kada se uzme u obzir da je tužilja te poslove već obavljala. Umesto toga tuženi je tužilju proglasio viškom zaposlenih, a neposredno pre toga, kao i neposredno posle toga, tuženi je na radna mesta u proizvodnji i logistici zaposlio veći broj novih izvršilaca.

S obzirom da je tuženi nakon što je tužilju proglasio tehnološkim viškom, zaposlio nove radnike i angažovao radnu snagu posebno preko drugog privrednog društva na poslovima sa prvim stepenom stručne spreme na koje je u skladu sa odredbama Zakona o radu morao da premesti tužilju, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijane presude, a razloge za takve odluke u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud, zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Tužena nije uspela u revizijskom postupku, zbog čega nema pravo na naknadu troškova revizijskog postupka koje je tražila i opredelila u reviziji.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, ali troškovi podnošenja odgovora na reviziju nisu bili nužni, zbog čega ni tužilji nisu priznati troškovi za sastav tog odgovora. Zato je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić