Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačvanja sudske prakse u pogledu prava na isplatu zarade za noćni rad.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu ... (III stečen stručne spreme). Radno vreme tužioca je bilo organizovano u zavisnosti od godišnjeg doba. U zimskom periodu od 15. oktobra do 15. aprila tužilac je radio u periodu od 2h do 10h, imajući u vidu da je školski objekat bilo potrebno zagrejati pre početka nastave koja se odvijala samo u prvoj smeni. U preostalom delu godine radno vreme tužioca bilo je od 6h do 14h. Tužilac je redovno prethodnog dana pripremao sve što je bilo potrebno za nesmetano obavljanje poslova narednog dana, a po završetku radnog vremena u 10 časova tokom zimskog perioda tužilac nije imao obavezu ponovnog dolaska na posao, jer se peć gasila automatski. Osnovna plata tužioca u utuženom periodu je iznosila 40.300,00 dinara mesečno, tužena mu nije isplaćivala uvećanu platu za noćni rad koji nije evidentirala. Ocenom nalaza veštaka tužilac je ostvario ukupno 2.178 noćnog rada, što predstavlja iznos od 395.235,30 dinara.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da tuženi nije pružio ni jedan dokaz kojim osporio pravo tužioca na isplatu neisplaćenih sati noćnog rada, da nije veštaku dostavio dokumentaciju vezanu za evidenciju prisutnosti tužioca koja bi se ticala noćnog rada, koji je samo paušalno osporio.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu, sa obrazloženjem da je članom 62. Zakona o radu propisano da rad koji se obavlja u vremenu od 22 h do 06 h narednog dana smatra se radom noću, pa je tužena u obavezi da tužiocu isplati uvećanu platu za utuženi period u skladu s odredbom člana 108. Zakona o radu, kojom je propisano da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmae 26% od osnovice.

Međutim, zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje u sprovedenom postupku nije potpuno i pravilno utvrđeno.

Odredbom člana 104. stav 1. Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Odredbom člana 107. istog zakona propisano je da se osnovna zarada određuje na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu (stav 1). Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama (stav 2). Opštim aktom utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka iz st. 1. i 2. ovog člana (stav 3). Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene na osnovu elemenata iz opšteg akta (stav 4). Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, između ostalih za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice (član 108. stav 1. tačka 2. zakona).

Postavljenim tužbenim zahtevom u ovoj parnici tužilac je tražio neisplaćenu zaradu za noćni rad u periodu od oktobra 2018. godine do 30.06.2021. godine tvrdeći da mu zarada za noćni rad nije isplaćena. Međutim, sudovi su propustili da utvrde zaradu tužioca na osnovu Pravilnika tužene, te koji od elemenata za zaradu su ušli u obračun osnovne zarade, odnosno da li je noćni rad vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, od čega zavisi pravo tužioca na uvećanu zaradu za noćni rad koji je tužilac obavljao u zimskom periodu, imajući u vidu činjenicu da je radno vreme tužioca bilo organizovano u zavisnosti od godišnjeg doba.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će da utvrdi napred navedene činjenice i pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o postavljenom tužbenom zahtevu.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković