Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene i od strane direktora tužene rešenjem broj .. od 24.12.2019. godine je otkazan ugovor o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj .. od 04.05.2010. godine, zbog prestanka potrebe za njenim radom. Tužilja je protiv ovog rešenja izjavila žalbu drugostepenom organu – Upravnom odboru tužene ustanove koji je doneo odluku broj 443 od 14.01.2020. godine, kojom je žalbu tužilje odbio, kao neosnovanu.

Prvostepeni sud je rešenjem P1 99/2020 od 06.09.2021. godine odbacio tužbu, kao neblagovremenu, koje je rešenjem Višeg suda u Nišu Gž1 174/21 od 24.12.2021. godine ukinuto. Nakon toga je prvostepeni sud ponovo odlučivao o podnetoj tužbi, pa je rešenjem P1 4/2022 od 28.03.2022. godine, tužbu odbacio kao nepotpunu u smislu odredbe člana 168. stav 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a što je potvrđeno rešenjem drugostepenog suda Gž1 133/2022 od 27.02.2023. godine.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbacili tužbu, kao nepotpunu.

Odredbom lana 115. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br.88/17 ... 10/19), propisano je da je organ upravljanja u predškolskoj ustanovi i upravni odbor, a koji u skladu sa odredbom člana 119. stav 1. tačka 13. odlučuje o žalbi na rešenje direktora.

Odredbom člana 168. istog zakona, propisano je da protiv rešenja o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na žalbu organ upravljanja, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja direktora (stav 1.). Organu upravljanja dužan je da odluči o žalbi u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe (stav 2.). Ako organ upravljanja ne odluči o žalbi ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana isteka roka za donošenje rešenja, odnosno od dana dostavljanja rešenja (stav 7.). U radnom sporu zaposleni koji dobija konačno rešenje, tužbom mora obuhvatiti i prvostepeno i drugostepeno rešenje (stav 8.).

U konkretom slučaju direktor tužene je dana 24.12.2019. godine doneo rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i protiv navedenog rešenja tužilja je izjavila žalbu Upravnom odboru tužene, koja je odlukom Upravnog odbora od 14.01.2020. godine odbijena kao neosnovana, pa je rešenje direktora tužene postalo konačno.

Imajući u vidu propisanu dvostepenost sprovedenog postupka kod tužene, predmet sudske zaštite je mogla biti samo konačna odluka, a to je odluka Upravnog odbora tužene od 14.01.2020. godine, doneta povodom žalbe tužilje, a ne odluka direktora tužene o prestanku radnog odnosa od 24.12.2019. godine.

S obzirom da tužilja podnetom tužbom nije zahtevala i poništaj odluke Upravnog odbora tužene od 14.01.2020. godine, već samo rešenje direktora tužene od 24.12.2019. godine, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužba nepotpuna, zbog čega je morala biti odbačena, a revizijski navodi su neosnovani.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković