Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, u usvajajućem delu, primenom člana 164. Zakona o radu, čl. 154. i 200. Zakona o obligacionim odnosima i čl. 9. i 36. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, obavezan je tuženi da tužilji naknadi nematerijalnu štetu, koju je pretpela u vidu duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, fizičkih bolova i straha usled povrede kolena na radu, na radnom mestu ... u ambulanti tuženog, koju je pretrpela na taj način što se prilikom prolaska kroz ambulantu, na neosveteljenom mestu, gde su se izvodili radovi prekonstruisanja podnih površina, saplela usled različitog nivoa starih i novih pločica, a potom pala i zadobila povredu šake, vrata i poglavine, koja je kvalifikovana kao teška telesna povreda, usled koje je trpela fizičke bolove i strah intenziteta i trajanja utvrđenih iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka ortopedske hirurgije i traumatologije i psihijatrije, kao i duševni bol zbog umanjenja životne aktivnosti za 15%, koja se ogleda u otežanom dužem sedenju, stajanju, vožnji automobilom, svalačenju i obalečenju, održavanju lične i kućne higijenem kao i radu u povijenom ili prinudnom položaju trupa. Šteta koju je tužilja pretpela je u uzročno posledičnoj vezi sa propustom tuženog da u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu obezbedi odgovarajuće bezbedne uslove rekonstrukcije podnih površina i obeleži mesto gde se obavljaju radovi, kako bi skrenuo pažnju zaposlenima i pacijentima na veći oprez prilikom prolaska kroz rekonstruisani deo. Odluka je doneta nakon ocene da ne postoji krivica na strani tužilje, kao i da nisu ispunjeni uslovi za potpuno ili delimično oslobađanje tuženog odgovornosti za štetu.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje u reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st. 1.i 3.)

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 22.06.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je iznos od 750.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković