U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Bajazit, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice „Stefan Visoki“ iz Smederevske Palanke, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Opštine Smederevska Palanka, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 713/2019 od 13.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 713/2019 od 13.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P1 191/2017 od 17.08.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tužene počev od 08.02.2011. godine i obavezana je tužena da sa tužiljom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme počev od 08.02.2011. godine i tužilju vrati na rad i rasporedi na mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i radnoj sposobnosti. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno je kao nezakonito, rešenje o otkazu ugovora o radu broj 659 od 07.02.2011. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj 5357 od 10.11.2010. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 308.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 713/2019 od 13.03.2019. godine odbijena je kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P1 191/2017 od 17.08.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 87/18) i odlučio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženom kao poslodavcem, zaključila ugovor o radu na određeno vreme, u trajanju od tri meseca, na osnovu ugovora o radu broj 5329 od 02.12.2008. godine i to počev od 01.12.2008. godine, na poslovima ... . U periodu od februara 2009. godine do februara 2011. godine, tužilja je zaključila sa tuženom više ugovora o radu na određeno vreme (23.02.2009. godine, 26.05.2009. godine, 01.07.2009. godine, 21.10.2009. godine, 23.11.2009. godine i 10.11.2010. godine). Zaključenju navedenih ugovora o radu prethodilo je donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu. Tužilja je osporila rešenje broj 659 od 07.02.2011. godine, kojim joj je prestao radni odnos sa 08.02.2011. godine. Tužilja nije radila pet radnih dana, nakon isteka vremena trajanja radnog odnosa po ugovoru o radu broj 5357 od 11.10.2010. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tužilja sa tuženom zaključila ugovor o radu na određeno vreme broj 5662 od 23.11.2009. godine, u cilju zamene radnice BB koja je bila na dužem bolovanju. Navedeni ugovor je zaključen počev od 01.12.2009. godine do povratka zaposlene BB sa bolovanja. Međutim, BB je preminula ... . godine, ali je tužilja nastavila da radi sve do 23.11.2009. godine, kada joj je radni odnos prestao otkazom ugovora o radu na određeno vreme broj 5356 od 10.11.2010. godine. Iz navedenog proizilazi da tužilji nije prestao radni odnos danom smrti radnika BB, već po proteku 14 radnih dana od smrti BB. Zbog povećanog obima posla tužilja je sa poslodavcem zaključila novi ugovor o radu broj 5357 od 10.11.2010. godine sa početkom rada od 09.11.2010. godine, ali je rešenjem tuženog od 07.02.2011. godine, utvrđen prestanak radnog odnosa tužilje i otkazan je ugovor o radu br. 5357 od 10.11.2010. godine.

Tužilja je tužbom zahtevala da se utvrdi da je kod tužene zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, da se obaveže tužena da je vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i radnoj sposobnosti kao i da se poništi rešenje tužene od 07.02.2011. godine, kojim je utvrđen prestanak radnog odnosa tužilje i otkazan ugovor o radu br. 5357 od 10.11.2010. godine.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilja je bila neprekidno u radnom odnosu kod tužene, na istim poslovima, u periodu od 02.12.2008. godine do 08.02.2011. godine, te kako je radni odnos uspostavljen radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, njegovo trajanje nije ograničeno vremenskom jedinicom od 12 meseci, već dužinom odsutnosti odsutnog radnika, zbog čega radni odnos na određeno vreme može trajati i više godina, tj. zavisi od trajanja odsutnosti zaposlenog.

Imajući u vidu da je tužilja radila kod tužene na istovrsnim poslovima-..., u trajanju dužem od 12 meseci tj. počev od 23.11.2009. godine do 08.02.2011. godine, odnosno da je tužilja sa tuženim zaključila više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme na istim poslovima, a ukupno trajanje tih ugovora je duže od 12 meseci, time su ispunjeni uslovi za prerastanje radnog odnosa iz određenog na neodređeno vreme, prema odredbi člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), kojom je propisano da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koje traje određeno vreme i slično, za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekida ne može trajati duže od 12 meseci. Stavom 4. istog člana propisano je da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.

Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenili materijalno pravo i to odredbu člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...61/05), koji je važio u vreme zasnivanja radnog odnosa tužilje.

Kako je tužilja prvi ugovor o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme kod tužene zaključila 02.12.2008. godine i kod tužene na istovrsnim poslovima radila do 08.02.2011. godine, to je merodavno materijalno pravo koje je važilo u tom trenutku, prema kome ukupno trajanje radnog odnosa na određeno vreme ne može biti duže od 12 meseci, a za preobražaj u radni odnos na neodređeno vreme je dovoljno da zaposleni radi još pet radnih dana. Po isteku tog roka u ovom slučaju je aktivirano pravo tužilje na preobražaj radnog odnosa iz radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, svi ugovori o radu na određeno vreme, s obzirom na to da su zaključivani sa tužiljom u vremenskom kontinuitetu i za obavljanje istovrsnih poslova, smatraju se jednim ugovorom. Ukoliko bi se u slučaju obavljanja istovrsnih poslova kod istog poslodavca svaki sukcesivni ugovor tretirao kao poseban ugovor, zakon bi mogao biti zloupotrebljen, jer bi poslodavac mogao da izigra pravilo o vremenskom ograničenju rada na određeno vreme.

Iz izloženog, po oceni ovoga suda, pravilno su nižestepeni sudovi našli da je radni odnos tužilje na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme po odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...54/09), poništili rešenje tužene o prestanku radnog odnosa tužilje i tužilju vratili na rad.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić