.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2515/2021
01.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Belić, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „Boško Buha“ iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 703/21 od 09.04.2021. godine, u sednici od 01.12.2021. godine, doneo je:
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 703/21 od 09.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3500/19 od 29.10.2020. godine stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da joj tuženi isplati neisplaćene troškove za ishranu u toku rada za period od 01.08.2016. godine do 30.06.2017. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim izrekom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev da joj tuženi na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada za period od 01.10.2016. godine do 30.06.2017. godine isplati 57.316,58 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužilji naknadi troškove regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2016. godinu u iznosu od 26.509,08 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2017. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 703/21 od 09.04.2021. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje da joj tuženi naknadi troškove drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Nižestepene presude donete su u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda izraženim u odlukama po istom činjeničnom i pravnom osnovu, da se zaposlenima u predškolskim i drugim ustanovama, čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, plata, naknade i druga primanja uređuju u skladu sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ broj 34/01 ... 21/16 i dr.), kojim je u članu 2. propisano da se plata izabranih i imenovanih postavljenih lica i zaposlenih uređuje na osnovu osnovice za obračun plate, koeficijenta dodatka na platu i obaveza koju zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a odredbom člana 4. istog zakona propisano je da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu i da sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Pravo zaposlenog na naknadu troškova za ishranu u toku rada ili regres za korišćenje godišnjeg odmora, propisanih članom 118. Zakona o radu, realizovano je kao sastavni deo koeficijenta radnog mesta svakog zaposlenog, u kom slučaju se ne obračunava, niti isplaćuje kao posebna naknada. Ovakvim zakonodavnim rešenjem, ni na koji način se ne umanjuje pravo zaposlenog na osnovnu zaradu u visini minimalne zarade, garantovane članom 111. Zakona o radu. Drugačiji stav suda, iznet u odluci na koju se ukazuje u reviziji, nije uticao na promenu inače jedinstvenog pravnog stava ovog suda po tom pitanju, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 05.11.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 83.825,65 dinara.
S obzirom da navedena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra kao revizijskog cenzusa iz člana 403. stav 3. ZPP, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
