Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Sava Stoiljković, advokat iz ..., protiv tuženog Zavoda za urgentnu medicinu iz Niša, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi utvrđenja ništavosti odredbe aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1081/2024 od 24.04.2024. godine, u sednici održanoj 07.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NEPRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1081/2024 od 24.04.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1081/2024 od 24.04.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1809/2022 od 19.01.2024. godine, stavovima prvim i drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo član 2. Aneksa ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima broj ... od 22.05.2018. godine, zaveden pod poslovnim brojem ... od 08.02.2021. godine i brojem ... od 13.09.2021. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1081/2024 od 24.04.2024. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11,...10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da primena materijalnog prava i pravno shvatanje na kojem je zasnovana pobijana odluka nisu u suprotnosti sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u sporovima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim i pravnim osnovom. Zbog toga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.08.2022. godine. Predmet spora je utvrđenje ništavosti Aneksa ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima, kojima je tužiocu promenjen koeficijent za obračun zarade od strane tuženog poslodavca.

Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbama glave XXIX Zakona o parničnom postupku propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnih odnosa, dok se ostale odredbe ovog zakona primenjuju kada odredbama ove glave nije drugačije propisano (član 436.). Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba odnosi na novčano potraživanje kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka i tada se o dozvoljenosti revizije odlučuje prema vrednosti predmeta spora na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Imajući u vidu predmet spora, revizija tužioca nije dozvoljena jer se ne radi o parnici o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa kod kojih je revizija uvek dozvoljena prema članu 441. ZPP, već o sporu radi utvrđenja ništavosti Aneksa ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima, kojim je tužiocu smanjen koeficijent za obračun zarade, bez određene vrednosti predmeta spora u tužbi i od strane prvostepenog suda. 

U imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, a tužilac u tužbi i u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse, a ne može se utvrditi ni po odredbama člana 21. do 27. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94, ...95/18), kao vrednost predmeta spora uzima se iznos od 15.000,00 dinara bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora, primenom člana 28. istog Zakona.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu radi utvrđenja ništavosti Aneksa ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima u kome se kao vrednost predmeta postupka uzima iznos od 15.000,00 dinara primenom člana 28. Zakona o sudskim taksama, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković