Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Druge bitne povrede odredaba parničnog postupka tužena u reviziji ne navodi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužioci VV i BB, (u odnosu na koga je zbog smrti prekinut postupak po žalbi), su presudom Disciplinskog suda tužene od 30.03.2005. godine, oglašeni su krivim za težu povredu radne obaveze i dužnosti iz člana 50. stav 1. tačka 7. Zakona o unutrašnjim poslovima i izrečena im je disciplinska mera prestanka radnog odnosa. Prema tužiocu VV kome je stavljeno na teret da je 23.10.2004. godine, dok je bio van službe i u civilnom odelu, oko 20,15 časova, u ulici ... br. .., u Beogradu, koji je zatečen od strane pripadnika policije, na mestu vozača u putničkom vozilu marke „Audi A6“, koje se nalazilo u koloni vozila koje je vršilo obezbeđenje, odnosno pratnju GG, zvanog GG1, pravosnažno je okončan postupak presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2105/14 od 22.11.2016. godine. Pok. BB je tom prilikom zatečen na mestu suvozača. Protiv navedene disciplinske presude tužioci, koji su imali zajedničkog ponomoćnika, su 21.04.2005. godine izjavili žalbu, kojom su zahtevali da budu pozvani na sednicu veća drugostepenog organa. Viši disciplinski sud je presudom od 22.04.2005. godine odbio žalbu oba tužioca, ali tužioce VV i pok. BB nije pozvao na sednicu veća i pored njihovog izričitog zahteva da budu pozvani.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za poništaj nezakonitih disciplinskih presuda i za naknadu štete za obrazloženjem da tužioci nisu sudu priložili, niti predložili nijedan dokaz iz koga bi se utvrdilo da je činjenično stanje utvrđeno u disciplinskom postupku netačno.

Drugostepeni sud je posle održane rasprave pred tim sudom preinačio prvostepenu presudu i poništio kao nezakonite disciplinske odluke tužene u odnosu na tužioca BB i obavezao tuženu da tužilji, pravnom sledbeniku, na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade pokojnog BB isplati ukupno iznos od 993.464,30 dinara sa kamatom, sa obrazloženjem da je pokojnom BB povređeno pravo odbrane i raspravljanja u smislu odredbe člana 26. stav 2. Uredbe o disciplinskoj odgovornosti tuženog, jer nije pozvan na sednicu veća drugostepenog disciplinskog organa iako je njegov punomoćnik to izričito zahtevao u žalbi izjavljenoj 16.04.2025. godine, kao zajednički punomoćnik tužioca VV i tužioca pokojnog BB i zahtevao da bude obavešten o datumu i vremenu održavanja sednice radi prisustva, a što je disciplinski organ tužene bio u obavezi da ispoštuje u skladu sa navedenom odredbom.

Po nalaženju Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 26. stav 2. Uredbe o disciplinskoj odgovornosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova ("Sl. glasnik RS" br.71/92, koja je bila na snazi u vreme donošenja pobijanih odluka), u stavu prvom, drugom i trećem propisano je da po prijemu žalbe i spisa predmeta veće Višeg disciplinskog suda može odlučiti da na sednicu veća pozove radnika protiv koga se vodi postupak, tužioca i nadležnog starešinu. Veće disciplinskog suda obavezno će pozvati radnika protiv koga se vodi disciplinski postupak ako je to u svojoj žalbi zahtevao. Nedolazak lica iz stava 1. i 2. ovog člana na sednicu a koje su uredno obaveštena, odnosno pozvana, ne sprečava održavanje sednice. Odredbom člana 21. stav 2. navedene Uredbe regulisano je da bitna povreda ove uredbe postoji, između ostalog, ako je povređeno pravo odbrane, a to je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonito donošenje presude.

U slučaju nepostupanja na ovaj način, odnosno ukoliko drugostepeni organ na zakazanu sednicu veća ne pozove zaposlenog koji je takav zahtev postavio u žalbi, zaposlenom se uskraćuje pravo na odbranu, koje on ima u toku trajanja celokupnog postupka, što podrazumeva i postupak pred drugostepenim organom, bez obzira da li je saslušan u prvostepenom postupku ili ne. Kako nepozivanje zaposlenog na sednicu veća pored njegovog izričitog zahteva, kao i povreda prava na odbranu, mogu uticati na donošenje pravilne i zakonite presude, to Vrhovni sud nalazi da je zbog povrede odredbe člana 26. stav 2. Uredbe, u postupku pred drugostepenim postupkom učinjena apsolutno bitna povreda postupka, iz člana 21. stav 2. Uredbe, što i pobijane odluke tužene čini nezakonitim, pa su kao takve pravilno i poništene.

Pravna posledica nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa je priznavanje zaposlenom prava iz radnog odnosa koja su mu nezakonitom odlukom uskraćena. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da pravni sledbenik tužioca osnovano potražuje izgubljenu zaradu sada pokojnog tužioca za period od nezakonitog prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad, koja je utvrđena u visini od 993.464,30 dinara, pa je pravilno usvojen tužbeni zahtev i u ovom delu, uz obavezivanje tužene da plati i zakonsku kamatu na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospeća do isplate.

Nisu osnovani navodi u reviziji tužene da nepozivanje tužioca da prisustvuje sednici veća drugostepenog organa nije od uticaja na zakonito i pravilno donošenje odluke o izjavljenoj žalbi, jer se radi o relativno bitnoj povredi disciplinskog postupka. Naime, nepozivanje zaposlenog na sednicu veća pored njegovog izričitog zahteva, kao i povreda prava na odbranu, mogu uticati na donošenje pravilne i zakonite presude, na osnovu odredbe člana 21. stav 2. navedene Uredbe kojom je propisano da bitna povreda ove uredbe postoji, između ostalog, ako je povređeno pravo odbrane, a to je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonito donošenje presude.

U slučaju nepostupanja na ovaj način, zaposlenom se uskraćuje pravo na odbranu, koje on ima u toku trajanja celokupnog postupka, što podrazumeva i postupak pred drugostepenim organom, bez obzira da li je saslušan u prvostepenom postupku ili ne, tako da ova povreda ima uticaja na pravilnost i zakonitost drugostepene odluke, suprotno navodima u reviziji.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković