U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petković, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Bugarin, advokat iz ..., radi poništaja odluke o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2250/16 od 08.07.2016. godine, u sednici veća održanoj 02.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje AA iz ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2250/16 od 08.07.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P1 188/15 od 08.09.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev, kojim je tužilja tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu br. 03- 3231 od 01.08.2011. godine i da se obaveže tuženi da je vrati na rad, a stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 338.250,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 2250/16 od 08.07.2016. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu, ispravljenu rešenjem od 26.10.2015. godine.

Protiv drugostepene presude tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iako je revizija i iz ovog razloga izjavljena.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, raspoređena na poslove ..., na osnovu Ugovora o radu od 21.05.2003. godine i Aneksa ugovora o radu od 08.07.2008. godine i 01.09.2008. godine. Osporenim rešenjem tuženog tužilji je otkazan ugovor o radu, sa aneksima, na osnovu odredbe člana 179. tačka 9. Zakona o radu, iz razloga što je zbog ekonomskih, tehnoloških i organizacionih promena kod tuženog prestala potreba za njenim radom. Tuženi je pre donošenja ovog rešenja doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova 21.04.2011. godine kojim su u članu 3. izvršene izmene i dopune člana 2. Pravilnika, tako da su brisani poslovi pod 3, u Sektoru finansija – …, pa je brisano radno mesto na koje je bila raspoređena tužilja. Tuženi je 23.06.2011. godine doneo Predlog programa za rešavanje viška zaposlenih, koji je dostavljen na mišljenje Nacionalnoj službi za zapošljavanje i sindikalnoj organizaciji tuženog. Utvrđeno je da je u vreme donošenja Programa za rešavanje viška zaposlenih od 18.07.2011. godine ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme kod tuženog iznosio 884, ukupan broj zaposlenih čiji su poslovi brisani iznosio je 61, a ukupan broj zaposlenih raspoređenih na poslovima na kojima je smanjen broj izvršilaca je iznosio ukupno 11. To dalje podrazumeva da je broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba je bilo ukupno 72. Tužilja je do donošenja osporenog rešenja bila raspoređena u Sektoru finansija – … na poslovima .... Na ovim poslovima broj izvršilaca je smanjen za ukupno 1 i prilikom određivanja za kojim zaposlenim je na tom radnom mestu prestala potreba je primenjen Aneks 3 Kolektivnog ugovora tuženog od 24.01.2007. godine o primeni kriterijuma: rezultata rada, odnos zaposlenog prema radu, imovno stanje zaposlenog, dužina radnog staža i stručna sprema. Primenom propisanog kriterijuma, tuženi je odredio da je tužilja zaposlena za čijim je radom prestala potreba.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su kao neosnovan odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja tuženog kojim joj je otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku.

Iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da je tuženi doneo Program rešavanja viška zaposlenih, a da se na predlog Programa izjasnila Nacionalna služba za zapošljavanje i sindikalna organizacija tuženog. Tuženi je pre donošenja pobijanog rešenja doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 21.04.2011. godine kojim je smanjen broj izvršilaca na radnom mestu na kome je bila raspoređena tužilja, a tuženi je pravilno primenio propisane kriterijume prilikom određivanja zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, pri čemu je tužilji isplaćena otpremnina zbog prestanka radnog odnosa. Sa navedenog, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi je postupio u svemu u skladu sa odredbama članova 179. tačka 9., od 153. do 157. i člana 158. stav 1. Zakona o radu, kada je tužilji kao tehnološkom višku otkazao ugovor o radu.

Na osnovu izloženog, neosnovano je isticanje u reviziji tužilje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo. Budući da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji zakonito, tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, pa se revizijom neosnovano pobijaju nižestepene presude i u tom delu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić