Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2345/19 od 22.05.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete pored iznosa dosuđenih stavom prvim izreke presude, isplati na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od još 250.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od još 50.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od još 50.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog naruženosti iznos od još 50.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.02.2019. godine, kao dana presuđenja, pa do konačne isplate, dok se u preostalom delu zahtev za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenih fizičkih bolova, za iznos od još 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.02.2019. godine, kao dana presuđenja, pa do konačne isplate, tužbeni zahtev tužioca odbija kao neosnovan i obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 288.490,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u delu koji nije preinačen drugostepenom odlukom u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija u ovom delu nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 30.12.2016. godine, a vrednost pobijanog nepreinačenog dela predmeta spora je 700.000,00 dinara. Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome pobijana vrednost predmeta spora u nepreinačenom delu ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija u ovom delu nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u preinačujućem delu, stavu drugom izreke, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na druge bitne povrede koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je radio kod tuženog kao ... . Dana ...2016. godine povredio se tako što mu je u trenutku kada je prilikom rada na mašini glodalici – frejzer „žičnica“ za obradu drveta, gazište (komad drveta) koje je držao obema rukama na krajevima, izletelo van glodala i glodalo je umesto gazišta zahvatilo prste njegove ruke. Spornom prilikom tužilac je pretrpeo povredu na radu u vidu amputacije prvog, drugog i trećeg prsta desne šake. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka ortopeda i psihijatra utvrđeno je da je tužilac kritičnom prilikom pretrpeo tešku telesnu povredu usled koje je trpeo fizičke bolove i strah, u intezitetu i trajanju utvrđenim nalazima veštaka. Takođe, zbog zadobijene povrede došlo je do morfoloških oštećenja prstiju desne šake usled čega je tužilac ograničen u obavljanju svakodnevnih uobičajenih radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba. Umanjenje životne aktivnosti od strane oba veštaka procenjeno je na 25%. Veštačenjem je utvrđeno i da je zbog navedene povrede kod tužioca nastala naruženost srednjeg stepena, imajući u vidu da je povreda na izrazito vidljivom delu tela, kao i da se radi o mladoj osobi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca delimično osnovan i ocenio da je tužilac pretrpeo povredu na radu za koju je isključivo odgovoran tuženi kao poslodavac, te je primenom odredbi člana 164. Zakona o radu i člana 154, 173, 174. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, obavezao tuženog da tužiocu delimično naknadi nematerijalnu štetu.

Drugostepeni sud je pobijanom presudom preinačio odluku prvostepenog suda u odnosu na visinu dosuđene naknade nematerijalne štete po svim osnovima, jer je ocenio da visina naknade štete nije odmerena u skladu sa merilima i kriterijumima iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, a imajući u vidu da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je za nastalu štetu odgovoran tuženi kao imalac opasne stvari po osnovu objektivne odgovornosti, te da na strani tužioca nema doprinosa nastanku štete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, jer su pravilno pobijanom odlukom, u preinačenom delu, tužiocu dosuđeni naznačeni iznosi koji predstavljaju pravičnu naknadu za svaki od traženih vidova nematerijalne štete, u smislu odredbe člana 200 ZOO.

Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da u konkretnom slučaju nema mesta isključenju odgovornosti tuženog, u smislu odredbe člana 177. stav 1. i 2. ZOO, jer je tužilac povredu zadobio bez svoje krivice i doprinosa nastanku štetnog događaja ili povećanju štete, pa primenom odredbe člana 164. Zakona o radu, ima pravo na naknadu od tuženog za štetu koju je pretrpeo zbog povrede zadobijene na radu.

Takođe, suprotno navodima revizije pravilno je primenjena i odredba člana 271. ZPP, imajući u vidu da su veštaci medicinskih struka dostavili nalaze i mišljenja, na koja je tuženi istakao primedbe, a veštaci se na iste izjasnili i dovoljno razjasnili sporna pitanja na koja je tuženi ukazao. Nalaz i mišljenje veštaka mašinske struke od 03.05.2017. godine, koji je tuženi priložio, a tužilac osporio na pripremnom ročištu, pravilno nije cenjen kao dokaz u ovom sporu.

Navodima u reviziji kojima se osporava ocena izvedenih dokaza, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić