U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zora Bjekić, advokat iz ..., protiv tuženog Dom zdravlja „BB“ ..., čiji je punomoćnik Ljubomir Đulinac advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1127/18 od 18.06.2018. godine, u sednici veća održanoj 30.05.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1127/18 od 18.06.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 110/16 od 27.02.2018. godine, stavom prvim izreke,odbijen je primarni tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji od 23.12.2015. godine i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad i naknadi joj parnične troškove sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je prvi eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se utvrdi da joj je radni odnos prestao bez pravnog osnova, da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji od 23.12.2015. godine, da sud odbije tužbeni zahtev tužilje da se vrati na rad i dosudi joj naknadu štete u iznosu od 36 zarada tužilje, kao i da joj naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je drugi eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se utvrdi da je postojao pravni osnov za prestanak radnog odnosa tužilje, ali da je tuženi postupao suprotno odredbama Zakona o radu kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, te da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 23.12.2015. godine i da sud odbije zahtev tužilje da se vrati na rad i dosudi joj naknadu štete u iznosu od 6 zarada kao i da obaveže tuženog da joj naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškve parničnog postupka u iznosu od 125.450,00 dinara.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1127/18 od 18.06.2018. godine,odbio žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, jer ni jedna o povreda postupka na koje se revizijom ukazuje nije učinjena u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tuženog od 23.12.2015. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom usled ekonomskih i organizacionih promena na poslovima radnog mesta stomatološke sestre sa danom 31.12.2015. godine, uz isplatu otpremnine. Iz osporenog rešenja proizlazi da su razlozi za donošenje takvog rešenja činjenica da tuženi u radnom odnosu ima 17 stomatoloških sestara preko broja utvrđenog kadrovskim planom, a da je Vlada Republike Srbije Zaključkom od 02.10.2015.godine, predložila sprovođenje racionalizacije u stomatološkim službama radi utvrđivanja broja zaposlenih za čijim radom je prestala potreba shodno kadrovskom planu, te da je resorno ministarstvo zajedno sa reprezentativnim sindikatima utvrdilo kriterijume na osnovu kojih će se utvrditi koji zaposleni u stomatologiji predstavljaju višak. Upravni odbor tuženog je 09.11.2015.godine, doneo odluku broj 54 o racionalizaciji broja zaposlenih u stomatološkoj i zdravstvenoj zaštiti u skladu sa Zaključkom Vlade od 02.10.2015.godine,pa je članom 1. utvrđeno da polazeći od Kadrovskog plana za 2013.godinu, prestaje potreba za radom 17 stomatoloških sestara, a članom 3 propisano je koji će se kriterijumi primenjivati. Primenom utvrđenih kriterijuma 1) rezultati rada utvrđenim na osnovu broja izvršenih usluga 30% (od ocene); i vrednost izvršenih usluga 30% (od ocene) i 2) godine ostvarene u radnom odnosu kod poslodavca 40% ( od ocene) sve za period od 01.06.2013. godine do 31.12.2014. godine, za efektivne sate rada, a sestrama i tehničarima koji su timu, rezultati rada se utvrđuju na osnovu rezultata tima, sestrama i tehničarima koji nisu bili u timu lekara ili su radili sa više lekara, rezultati rada se utvrđuju na osnovu proseka mera izvršenih svih lekara sa kojima su radili,dok je za sve ostale zaposlene koji nisu u timu lekara, kao i za sve ostale zaposlene za koje nije moguće utvrditi rezultate rada, utvrđeno da se rezultati rada utvrđuju prema prosečnim rezultatima ostvarenim u službi. Prema Kadrovskom planu za 2013.godinu, broj radnika u stomatološkoj službi koji obavljaju poslove za potrebe obaveznog zdravstvenog osiguranja je 74 zaposlenih, ukupan broj zaposlenih kod tuženog je 657,od toga 562 zaposlena koji obavljaju poslove za potrebe obaveznog zdravstvenog osiguranja. Kod tuženog je postojalo 53 stomatološke sestre sa visokom i srednjom stručnom spremom,a normirani kadar za stomatološke sestre sa visokom i srednjom stručnom spremom je 34 prema kadrovskom planu za 2013. godinu. Na sastanku predstavnika sindikata sa načelnikom stomatološke službe 16.11.2015. godine, utvrđeno je da je 28 zaposlenih obuhvaćeno racionalizacijom i to 2 doktora stomatologije, 1 specijalista ortopedije vilica, 17 stomatoloških sestara i 8 zubnih tehničara. Prema ovom spisku na kojem je 17 stomatoloških sestara tužilja se sa ukupnom ocenom od 5,... nalazila na ... mestu liste za tehnološki višak. Prema nalazu i mišljenju veštaka tužilja se sa utvrđenim brojem bodova od strane veštaka od 5,... pomerila sa ... na ... mesto od ukupno 17 stomatoloških sestara za čijim je radom prestala potreba shodno kadrovskom planu.

Polazeći od napred utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni zahtevi tužilje nisu osnovani.

Pobijenom presudom pravilno su nižestepeni sudovi odbili primarni i eventualne tužbene zahteve sa ocenom da je tuženi osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom tužilje od 23.12.2015.godine, zakonito doneo na osnovu člana 179.stav 5. tačka 1. i 158. stav 1. Zakona o radu –ZOR („Službeni glasnik RS“ br.24/05....75/14), pa nema osnova za reintegraciju, ni za isplatu tražene naknade štete ( član 191. Zakona o radu).

Nisu osnovani revizijski navodi tužilje da je ona pogrešno bodovana i da se usled nepravilnog bodovanja nalazila na listi zaposlenih koji predstavljaju tehnološki višak kod tuženog. Naime, prilikom donošenja odluke o primarnom i eventualnim tužbenim zahtevima sud je imao u vidu iskaze saslušanih svedoka na okolnost sprovođenja postupka proglašenja viška zaposlenih kod tuženog i nalaz i mišljenje sudskog veštaka (koji dokaz veštačenjem je izveden na predlog tužilje, radi razjašnjenja činjenica na koje je ukazivala tužilja i na koji nalaz i mišljenje stranke nisu imale primedbi).Nalazom veštaka utvrđeno je da se tužilja i dalje nalazi na listi za tehnološki višak od 17 stomatoloških sestara, jer se sa utvrđenim brojem bodova veštačenjem (ukupna ocena 5,...) samo pomerila sa ... mesta na kom je bila prema bodovima tuženog (5,...) na ... mesto liste od ukupno 17 stomatoloških sestara koje su tehnološki višak kod tuženog prema Kadrovskom planu za 2013.godinu.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tuženi nije bio u obavezi da donosi Program rešavanja viška zaposlenih, pa nisu osnovani navodi revizije da je tuženi postupio suprotno članu 153-156 ZOR, jer je zbog tehnoloških,ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za radom manje od 10% zaposlenih (član 153. stav 1.tačka 2.ZOR-a).

Prihvatajući u potpunosti izloženu pravnu argumentaciju nižestepenih sudova ovaj sud nalazi da nisu osnovani revizijski navodi tužilje o pogrešno primenjenom materijalnom pravu,jer je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu uz isplatu otpremnine u smislu člana 158. istog zakona.

Kako je tužilji zakonito dat otkaz zbog čega joj ne pripada pravo na reintegraciju - vraćanje na rad kod istog poslodavca, to joj ne pripada ni pravo na tzv. supstituciju reintegracije - isplatu tražene naknade štete od 36, odnosno 6 zarada (kako je traženo prvim i drugim eventualnim tužbenim zahtevom) u smislu člana 191. stav 6. i 7. Zakona o radu zbog čega je neosnovano pozivanje revidenta na tu zakonsku odredbu.

Ostali revizijski navodi tužilje svode se na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja kao nepotpuno i porešno utvrđenog ali to ne može biti razlog za izjavljivanje revizije na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić