.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2540/2019
29.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Ivan Ristić, Aleksandar Savić i Dragan Miletić, advokati iz ..., protiv tužene BB AD ..., koju zastupa Branislav Tomašev, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 53/19 od 03.06.2019. godine, u sednici održanoj 29.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 53/19 od 03.06.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu P1 195/2018 od 24.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Osnovnog suda u Paraćinu. Stavom drugim izreke, odbačena je kao neblagovremena tužba tužioca kojom je tražio da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa, vraćanje na rad i raspoređivanje na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.500,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž1 br. 53/19 od 03.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Paraćinu P1 br. 195/18 od 24.01.2019. godine, u stavu drugom i trećem izreke. Tuženom nisu dosuđeni troškovi odgovora na žalbu.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2, kao i iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
U odgovoru na reviziju, tuženi predlaže da se revizija odbije. Troškove je opredeljeno tražio.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona na koju se revizijom ukazuje. Ukazivanje revidenta da je tuženog u prvostepenom postupku zastupao advokat bez urednog punomoćja moglo bi predstavljati bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 9. ZPP, koja nije revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u toku prvostepenog postupka, nad tuženim je rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu od 04.05.2017. godine pokrenut prethodni stečajni postupak. Rešenjem istoga suda od 20.09.2017. godine otvoren je stečajni postupak nad tuženim. Stečajni upravnik je pobijanim rešenjem od 20.09.2017. godine tužiocu otkazao ugovor o radu. To rešenje tužilac je primio 28.09.2017. godine. Rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad tuženim ukinuto je od strane Privrednog apelacionog suda rešenjem Pvž 45/17 od 24.11.2017. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Tužilac je tužbu podneo sudu 26.12.2017. godine. Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu od 18.01.2018. godine nad tuženim je ponovo otvoren stečajni postupak, ali je isto ukinuto od strane drugostepenog suda rešenjem Pvž 60/18 od 07.03.2018. godine. U ponovnom postupku predlagač je podneskom od 23.11.2018. godine povukao predlog za pokretanje stečajnog postupka. Prethodni stečajni postupak je obustavljen 26.11.2018. godine i tuženi je upisan u registar kao aktivno privredno društvo.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbacili tužbu kao neblagovremenu, sa obrazloženjem da je od prijema rešenja, čiji se poništaj tužbom traži, do podnošenja tužbe potekao rok od 60 dana propisan odredbom člana 195. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...55/14).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Članom 195. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...13/17), propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom (stav 1), dok je rok za pokretanje spora 60 dana od dana dostavljanja rešenja odnosno saznanja za povredu prava (prema stavu 2.) ovog člana.
Zakonom o stečaju („Sl. glasnik RS“, br.104/09...83/14), propisano je da je otvaranje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima (član 77. stav 1) a da odluku o otkazu donosi stečajni upravnik koji odlučuje i kome od zaposlenih će po ovom osnovu prestati radni odnos (st.2. i 3. istog člana).
Osim stava 4. člana 77. koji reguliše zarade zaposlenih, odredbe ovog zakona ne propisuju druga prava zaposlenih kod poslodavca nad kojim je otvoren postupak stečaja, zbog čega se na zaštitu eventualno povređenih prava iz radnog odnosa primenjuju odredbe Zakona o radu kao posebnog zakona.
Imajući u vidu navedeno, kao i imperativni karakter člana 195. Zakona o radu kojim je određen rok za podnošenje tužbe za zaštitu prava iz radnog odnosa, Vrhovni kasacioni sud smatra da nižestepeni sudovi osnovano nalaze da se ovaj rok ima primeniti i u slučaju kada je zaposlenom prestao radni odnos zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja stečaja nad poslodavcem. Rok iz člana 195. Zakona o radu za podnošenje tužbe za zaštitu prava iz radnog odnosa je prekluzivan (materijalno-pravni rok) što znači da se propuštanjem ovog roka gubi pravo na podnošenje tužbe sa takvim zahtevom, usled čega je sud dužan da o blagovremenosti tužbe vodi računa po službenoj dužnosti.
Kako je u konkretnom slučaju tužilac pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu primio 28.09.2017. godine, a tužbu sa zahtevom za poništaj rešenja o otkazu podnela 26.12.2017. godine, dakle po proteku prekluzivnog roka od 60 dana iz člana 195. stav 2. Zakona o radu, odnosno od saznanja za eventualnu povredu prava, to je tužba neblagovremena i kao takva pravilno odbačena. Kao dan saznanja za povredu prava ima se uzeti dan kada je tužilac primilo pobijano rešenje, a ne dan kada je na oglasnoj tabli suda objavljeno rešenje kojim je poništeno rešenje o otvaranju stečaja, zbog čega nisu osnovani navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci.
Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji su potrebni za vođenje parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u izreci pod II.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
