Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), pa je ocenio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije razlog za izjavljivanje revizije prema odredbi člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme kod tužene kao poslodavca, na osnovu ugovora o radu br. ../19 od 01.03.2019. godine, na radnom mestu vaspitač. Ugovor o radu u članu 15. propisao je da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze predviđenu zakonom.

Dana 03.08.2021. godine, tužena je donela zaključak br. ../21 o pokretanju disciplinskog postupka protiv tužilje zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radne obaveze definisane ugovorom o radu. U istom je naveden opis povrede radne obaveze koja je tužilji stavljena na teret, vreme, mesto i način izvršenja iste, a tužilji je ostavljen rok od 8 dana da se pisanim putem izjasni o napred navedenom. Tužilja je zaključak tužene primila istog dana i dana 11.08.2021. godine pisanim putem se izjasnila o okolnostima spornog događaja. Nakon toga, saslušana je na raspravi održanoj dana 16.08.2021. godine, pa je na osnovu saslušanja tužilje, njene pisane odbrane, izjave svedoka BB koja je očevidac događaja, tužena donela rešenje br. ../21 od 17.08.2021. godine o izricanju tužilji disciplinske mere prestanka radnog odnosa zbog učinjene teže povrede radne obaveze iz člana 164. stav 1. tačka 15. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zato što dana 01.07.2021. godine u prostorijama PU „Petar Pan“, Kragujevac, nije izvršila poverene poslove iz svoje nadležnosti u toku rada, jer je deci predškolskog uzrasta uskratila konzumiranje hrane (ručka), u terminu od 13 časova i o svom postupku nije obavestila direktora, već su ga o tome obavestili nezadovoljni roditelji. Na napred navedeno rešenje tužilja je izjavila žalbu koja je odlukom Upravnog odbora tužene br. ../21 od 16.09.2021. godine, odbijena. Tužilja je odjavljena sa obaveznog socijalnog osiguranja dana 30.08.2021. godine.

Nižestepeni sudovi, polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, zaključili su da je rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji zakonito, s obzirom da je doneto u postupku propisanom Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, iz razloga učinjene teže povrede radne obaveze iz člana 164. stav 1. tačka 15. istog Zakona. Zbog toga je njen tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi pravilno su primenili materijalno pravo prilikom ocene zakonitosti rešenja tužene o prestanku radnog odnosa tužilji.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. Glasnik RS“, br. 88/17... 129/21), u članu 1. stav 2. propisuje da se istim uređuju radni odnosi zaposlenih u ustanovi, pored ostalog i predškolskog obrazovanja i vaspitanja. Zbog toga je poslodavac morao voditi postupak za utvrđivanje tužiljine odgovornosti propisan navedenim zakonom a ne Zakonom o radu kako to tužilja neosnovano tvrdi, pri čemu, a suprotno navodima revizije, ugovorom o radu nije predviđena procedura propisana Zakonom o radu u slučaju postojanja razloga za otkaz od strane poslodavca. Naprotiv, u članu 17. ugovora navedeno je da je poslodavac u obavezi da sprovede postupak propisan zakonom u slučaju otkaza ugovora o radu od strane poslodavca, dok je članom 20. ugovoreno da se u svemu ostalom što nije bilo predmet ugovora o radu primenjuje Zakon o radu.

Članom 15. ugovora o radu ugovoreno je da se ugovor o radu može otkazati zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze predviđene Zakonom, kao i ugovorom o radu. Ugovor o radu u navedenoj odredbi predviđa slučajeve povrede radne obaveze koje mogu biti razlog za otkaz ugovora o radu, a jedna od njih je i nesavesno ili nemarno izvršavanje radne obaveze iz člana 1. ovog ugovora (greškom navedeno „nesvesno ili namerno“). Međutim, ova povreda radne obaveze propisana je i matičnim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji se u konkretnom slučaju ima primeniti, jer on uređuje radne odnose zaposlenih u ustanovi predškolskog obrazovanja, koji u članu 164. stav 1. tačka 15. propisuje da je teža povreda radne obaveze zaposlenog u ustanovi, neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga direktora u toku rada. Pri tom, s obzirom da je reč o povredi radne obaveze koja je opšta u smislu da je zaposleni može učiniti u bilo kojoj radnoj sredini, ista je propisana i Zakonom u radu u članu 179. stav 2. tačka 1.

Kako je to već navedeno, disciplinski postupak sproveden je u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kako bi se utvrdila odgovornost tužilje za učinjenu težu povredu radne obaveze iz člana 164. stav 1. tačka 15 istog zakona. On je pokrenut pisanim zaključkom, tuženoj je omogućeno da se u pisanoj formi izjasni na navode iz zaključka, tužilja je saslušana, o čemu je sačinjen zapisnik i pritom je u tom postupku iznela svoju odbranu, a po sprovedenom postupku doneto je rešenje o izricanju disciplinske mere, sve ovo saglasno odredbi člana 165. navedenog Zakona. Postojanje opravdanog razloga za otkaz može se dokazivati svim zakonitim dokaznim sredstvima, a procesno pravna pravila koja postoje u cilju utvrđivanja postojanja otkaznog razloga treba da stvore uslove za delotvorno ostvarivanje prava zaposlenog na odbranu. Tužilja je bila upoznata sa kojim dokazima je poslodavac raspolagao prilikom pokretanja postupka, jer to proizlazi iz njenog iskaza o tome, pri čemu je svedok BB, neposredni očevidac događaja. S obzirom da je tužilja bila upoznata sa dokazima na kojima je poslodavac zasnivao njenu odgovornost odnosno da je događaj od 01.07.2021. godine kada je deci predškolskog uzrasta uskratila ručak, prijavio nezadovoljan roditelj, kao i koji roditelj je u pitanju, da je svemu tome prisustvovala njena koleginica koja se o tome pisano izjasnila, tužilji, bez obzira što u zaključku od 03.08.2021. godine, nije navedeno na kojim dokazima poslodavac zasniva otkazni razlog, nije uskraćeno pravo na odbranu. Pri tom, u tom postupku tužilja nije negirala događaj, već ga je drugačije kvalifikovala i pravdala je postupanje okolnostima koje međutim ne isključuju njenu krivicu.

Tužilja nije izvršila povredu radne obaveze zbog toga što deci predškolskog uzrasta nije servirala hranu, već zbog toga što im je hranu uskratila pošto je svesno, a u cilju njihovog kažnjavanja, tanjire sa hranom sklonila pre nego što su deca pojela obrok. Zbog toga je bez uticaja činjenica koju tužilja ističe u reviziji da njena obaveza nije bila da servira deci hranu pošto to nije predviđeno članom 1. ugovora o radu kao njena obaveza, i zbog čega nema ni nesavesnog i nemarnog izvršavanja radne obaveze.

Navodi revizije vezani za utvrđeno činjenično stanje nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog Zakona radi o reviziji izjavljenoj u radnom sporu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

S obzirom da odgovor na reviziju nije obavezna parnična radnja prema odredbi člana 411 stav 2 ZPP, ni troškovi povodom nje nisu bili potrebni za vođenje ove parnice , što je ovaj sud cenio primenom člana 154 stav 2 ZPP. Iz tih razloga je u stavu drugom izreke ove presude zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju, odbijen kao neosnovan primenom člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković