.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2586/2019
17.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ristić advokat iz ..., protiv tužene BB A.D. ..., čiji je punomoćnik Branislav Tomašev advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 62/19 od 07.06.2019. godine, u sednici održanoj dana 17.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 62/19 od 07.06.2019. godine.
ODBIJAJU SE zahtevi stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu P1 262/18 od 24.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužioca kojom je tražio da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa otkazom Ugovora o radu od 20.09.2017. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao neblagovremena. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.500,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž1 62/19 od 07.06.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Paraćinu P1 262/18 od 24.01.2019. godine u stavu drugom i trećem izreke, i žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je radni odnos kod tužene prestao 20.09.2017. godine, usled pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka nad tuženim. Tužiocu je dana 25.09.2017. godine uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa od 20.09.2017. godine. Tužilac je dana 15.01.2018. godine podneo tužbu i tužbenim zahtevom tražio da se poništi rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa od 20.09.2017. godine u celosti, kao nezakonito, i da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima.
Nakon ocene blagovremenosti podnete tužbe, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužba tužioca neblagovremena, zbog čega su pravnosnažno odbacili tužbu.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužba nije podneta u roku propisanom odredbom člana 195. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13,75/14, 13/17-US, 113/17 i 95/18).
Navedenom odredbom propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. Ovaj prekluzivni rok se primenjuje u pogledu sudske zaštite svake vrste povrede radnog prava, pa se primenjuje i u ovom radnom sporu za poništaj rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa i vraćanja na rad. Stoga su pravilno zaključili nižestepeni sudovi da tužba nije blagovremena, budući da je u odnosu na datum 25.09.2017. godine, kada je tužiocu uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa, do podnošenja tužbe - 15.01.2018. godine, očigledno proteklo više vremena od zakonom predviđenog roka od 60 dana.
Imajući izloženo u vidu, nisu osnovani navodi iz revizije tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava i to odredbe člana 195. Zakona o radu, odnosno, da je rok za podnošenje tužbe trebalo računati od trenutka kada je odluka Privrednog apelacionog suda Prž 453/17 od 24.11.2017. godine objavljena na oglasnoj tabli Privrednog suda u Kragujevcu jer je on tada saznao za povredu prava. Ovo iz razloga što se objavljivanje navedenog rešenja kojim je poništeno rešenje o otvaranju stečaja na elektronskoj tabli suda, ne može smatrati danom saznanja za povredu prava zaposlenih, već se kao dan saznanja za povredu prava ima uzeti upravo dan kada je tužilac primio pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu, odnosno dan 25.09.2017. godine.
Stoga je na osnovu člana 441. u vezi članova 414. stav 1. i 420. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u stavu drugom izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1, 154. Stav 1. i 165. stav 1. ZPP. Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, a troškovi tužene za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
