.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2597/2019
16.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., koje zastupa Vukica Midorović, advokat iz ..., protiv tuženih „ĐĐ“ AD ..., koga zastupa Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD „EE“ iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 724/19 od 16.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 16.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 724/19 od 16.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija prvotuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 724/19 od 16.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P1 26/18 od 11.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom trećim izreke, obavezan je prvotuženi da tužiocima za period od 01.02.2015. godine do 31.08.2015. godine, isplati po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, iznose navedene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose od 15.06.2018. godine, do isplate, kao i iznose na ime obračunate zakonske zatezne kamate bliže navedene u izreci prvostepene presude. Stavom četvrtim izreke, obavezan je drugotuženi da tužiocima za period od 01.09.2015. godine do 01.03.2018. godine, isplati po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, iznose navedene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose od 15.06.2018. godine, do isplate kao i iznose na ime obračunate zakonske zatezne kamate bliže navedene u izreci prvostepene presude. Stavom petim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 231.316,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu prvotuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, u smislu člana 404. stav 1. ZPP-a, obzirom da je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužilaca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Predmet spora je isplata novčanog potraživanja (druga primanja) iz člana 118. Zakona o radu. U radnom sporu revizija je dozvoljena samo u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa ( član 441. ZPP).
S obzirom da se u konkretnom slučaju ne radi o sporovima iz člana 441. ZPP, već o sporu radi naplate novčanog potraživanja (troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora), to se limit za izjavljivanje revizije ocenjuje po pravilima iz člana 403. stav 3. ZPP , prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 19.02.2018. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koje se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora za svakog od tužilaca kao običnih suparničara, očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa revizija prvotuženog nije dozvoljena.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
