U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Spomenka Reljin Stanojev, advokat iz ..., protiv tužene Zemljoradničke zadruge „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Slavko Radosavljev, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2075/16 od 06.09.2016. godine, u sednici održanoj 08.11.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2075/16 od 06.09.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 472/13 od 30.03.2016. godine, stavom prvim izreke poništeno je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. ... od 19.09.2013. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete umesto vraćanja na rad 562.513,14 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i na ime naknade štete u vidu izgubljene zarade za period od 21.09.2013. godine do 31.03.2015. godine ukupno 898.146,64 dinara u mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedenim u ovom stavu izreke, kao i da uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje na ime tužioca na dosuđenu naknadu štete u vidu izgubljene zarade. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu preko dosuđenih do traženih 1.125.026,28 dinara na ime naknade štete umesto vraćanja na rad – za iznos od 562.513,14 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 249.353,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2075/16 od 06.09.2016. godine, žalbe tužioca i tuženog su odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima portira prema aneksu 4 ugovora o radu od 08.02.2013. godine. Prema izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 11.09.2013. godine, poslovi portira su ukinuti, a odlukom od 11.09.2013. godine oba izvršioca ovih poslova (tužilac i još jedan zaposleni) oglašeni su za višak uz isplatu otpremnine. Odlukom Samostalnog sindikata kod tuženog od 19.11.2012. godine, tužilac je izabran za sekretara te organizacije, a 11.03.2013. godine ova sindikalna organizacija je konstatovala ostavku tužioca na funkciju zamenika predsednika sindikalne organizacije o čemu je tuženi obavešten 14.03.2013. godine. Sporno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu doneto je 19.09.2013. godine na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu i 20.09.2013. godine tužiocu je prestao radni odnos, a pre prestanka radnog odnosa isplaćena je otpremnina od 955.461,69 dinara. Od 20.09.2013. godine poslove fizičkog obezbeđenja zaposlenih, opreme i objekata tuženog, te vršenje portirskih poslova, obavlja „VV“ iz ... . Prema Pravilima koje je usvojila organizacija Samostalnog sindikata kod tuženog 19.11.2012. godine, organi te organizacije su: predsednik, odbor (predsednik, zamenik predsednika, sekretar i blagajnik) i nadzorni odbor. U periodu od 21.09.2013. godine do 31.03.2015. godine da je tužilac radio kod tužene ostvario bi zaradu od ukupno 898.146,64 dinara. Neto zarada tužioca za avgust 2013. godine iznosila je 62.501,46 dinara, a za septembar iste godine 54.473,23 dinara. Tužilac ima 57 godina, preko 34 godine radnog staža, živi sam u domaćinstvu i nema obavezu izdržavanja drugih lica.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili član 179. tačka 9. u vezi sa članom 188. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), kada su usvojili tužbeni zahtev.

Prema Konvenciji MOR br. 135 o zaštiti i olakšicama koji se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću i preporuci br. 143 o radničkim predstavnicima (odeljak III tačka 5), radnički predstavnici uživaju zaštitu od svakog štetnog postupka po njih, posebno otpuštanja sa posla. Navedena Konvencija je ratifikovana zakonom („Službeni list SFRJ“ br. 14/82).

Članom 179. tačka 9. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Članom 188. Zakona o radu propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru; 2) predsedniku sindikata kod poslodavca; 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku (stav 1); broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu u smislu stava 1. tačka 3) ovog člana utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja članova sindikata kod poslodavca (stav 3).

S obzirom na navedene zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je nezakonito sporno rešenje o otkazu ugovora o radu od 19.09.2013. godine, jer je tužilac, kao sekretar i ranije zamenik predsednika sindikata, uživao posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu, što tuženi nije poštovao, već je doneo sporno rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, iako je članom 188. stav 1. tačka 3. Zakona o radu ustanovljena posebna zaštita od otkaza ugovora o radu imenovanih ili izabranih sindikalnih predstavnika kod poslodavaca u cilju zaštite prava na slobodno sindikalno organizovanje i delovanje.

Tužilac je bio zamenik predsednika Samostalnog sindikata kod tužene, na koju funkciju je dao ostavku, što je konstatovano 11.03.2013. godine, a kako je sporno rešenje doneto 19.09.2013. godine, nije protekao rok od jedne godine od prestanka funkcije u smislu člana 188. stav 1. Zakona o radu, tako da je tužilac uživao zaštitu od otkaza ugovora o radu. U vreme donošenja spornog rešenja – 19.09.2013. godine, tuženi nije imao zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca u smislu člana 247. Zakona o radu u kome bi bio utvrđen broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu prema članu 188. stav 1. tačka 3. istog zakona. Osim toga, tuženi nije imao zaključen ni sporazum sa navedenim sindikatom u smislu člana 188. stav 3. Zakona o radu, čime je uskraćeno pravo određenom broju sindikalnih predstavnika da uživaju posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu, prema broju članova njihovog sindikata, što je jedini kriterijum za zaključenje sporazuma.

Revizijskim navodima se ukazuje da je pogrešan stav nižestepenih sudova o zaštiti tužioca od otkaza ugovora o radu kao sindikalnog predstavnika, jer su Pravila organizacije sindikata kod tužene u pogledu organa, suprotna Statutu Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj i duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije, prema kome ne postoji funkcija zamenika predsednika sindikata, a osim toga, sindikat tužene nije usvojio Pravila te organizacije na sastanku od 19.11.2012. godine. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi nisu osnovani, zato što se u postupku ispitivanja zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu i s tim u vezi primene člana 188. Zakona o radu, ne može ceniti zakonitost pravila organizacije sindikata ili zakonitost postupka u kome su doneta, jer bi to bilo narušavanje načela slobodnog sindikalnog organizovanja. U konkretnom slučaju prema članu 10. stav 2. Pravila sindikalne organizacije samostalnog sindikata ZZ „BB“ od 19.11.2012. godine, ova sindikalna organizacija ima odbor koji po funkciji čine: predsednik, zamenik predsednika, sekretar i blagajnik. Imajući ovo u vidu pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac zaštićeni sindikalni predstavnik, pa mu tužena nije mogla otkazati ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom.

Kako je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, primenom člana 191. stav 2. i 4. Zakona o radu, tužena je obavezana da mu nadoknadi štetu umesto vraćanja na rad, kao i štetu u vidu izgubljene zarade na koju je dužna da uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić