Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u spornom periodu bio angažovan kod tuženog kao bivši podoficir. Razrešen je od profesionalne vojne službe sa pravom na penziju sa danom 31.10.2017. godine. Za vreme svog angažovana tužilac je izvršavao radne zadatke van radnog vremena i tako ostvarivao časove prekovremenog rada, noćnog rada i rada za vreme praznika. Ostvarene časove prekovremenog rada nije mogao iskoristiti kao slobodne dane, niti mu je po tom osnovu isplaćen uvećana zarada. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke utvrđeno je da je tužiocu za period od 01.02.2016. godine do 30.09.2017. godine, nije isplaćen iznos od 533.406,67 dinara i to za 1456 časova prekovremenog rada iznos od 445.121,07 dinara, za 680 sati noćnog rada iznos od 42.944,23 dinara, za 304 sata prekovremenog rada koji je plaćen kao redovni rad iznos od 19.444,34 dinara i za 48 sati rada za praznike iznos od 25.877,03 dinara.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. U konkretnom slučaju u pitanju je rad po redovnim i svakodnevnim merama borbene gotovosti. Taj rad ne spada u poslove predviđene članom 83. Zakona o Vojsci Srbije koji bi bili izuzeti od poslova koji se mogu priznati kao prekovremeni rad, taj rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade, niti mu je isplaćivano uvećanje zarade po tom osnovu. Za ove sate tužilac nije koristio slobodne dane, niti je tužena dokazala da je izvršila preraspodelu radnog vremena. S toga je primenom odredbi člana 85. i 98. Zakona o Vojsci Srbije u vezi sa članom 34. Pravilnika o platam i drugim novčanim primanjima profestionalnom pripadniku Vojske Srbije zaključio da je tužbeni zahtev osnovan.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Zaključio je da kada je u pitanju rad po redovnim i svakodnevnim merama borbene gotovosti, da taj rad ne spada u poslove predviđene članom 83. Zakona o Vojsci Srbije, koji bi bili izuzeti od poslova koji se mogu priznati kao prekovremeni rad i da taj rad tužiocu nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade, niti mu je isplaćeno uvećanje zarade po tom osnovu kao i da za ove sate nije koristio slobodne dane. Zaključio je da primenom odredbe člana 85. i 98. Zakona o Vojsci Srbije u vezi sa članom 34. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnom pripadniku Vojske Srbije, ne pripada tražena naknada. Naime, članom 83. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“ br 116/07 ... 88/15 – Odluka Ustavnog suda propisano je pod kojim uslovima profesionalnih lica koja vrše službu u Vojsci Srbije zbog kojih se utvrđuje koeficijent za obračun plate koji je za 20% do 50% veći od koeficijenta utvrđenog po osnovu položaja i čina. Prema članu 2. istog člana, pod radom dužim od punog radnog vremena iz stava 1. smatra se rad u slučaju preduzimanja mera pripravnosti, uzbuna u jedinici, odnosno ustanovi iz navedenih vojnih vežbi, borbe protiv elementarnih nepogoda, za dežurstva ili sličnih dužnosti u komandi jedinica ili ustanovi Vojske Srbije, kao i u prilikama koje zahtevaju da se produži započeti rad čije bi obustavljanje ili prekidanje imalo štetne posledice za operativnu sposobnost komande, jedinice odnosno ustanove ili bi bila naneta materijalna štete, ili ugrožen život i zdravlje vojnih lica ili drugih građana. Prema članu 98. stav 1. istog zakona, profesionalno vojno lice dužno je da radi duže od punog radnog vremena, kad to potrebe službe to zahtevaju uz pisani nalog nadležnog starešine. Stavom 99. istog zakona predviđeno je da radno vreme između 22,00 i 06.00 časova narednog dana smatra se noćnim radnim vremenom a služba u to vreme – službom noću. Međutim, prema članu 51. stav 3. Pravilnika o platama profesionalnih vojnika pripadnika Vojske Srbije („Službeni vojni list“ broj 31/15 i 10/17) propisano je da profesionalnom vojniku Srbije, nadležni starešina rešenjem utvrđuje i dodatke na platu izuzev dodatka za noćni rad i rad u dane praznika koji nisu radni dani a koji se ostvaruje na osnovu radne liste. Prema odredbi člana 141. i 142. Zakona o Vojsci Srbije o pravima i obavezama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije odlučuje se u pravnom postupku. U prvom stepenu o pravu tih lica odlučuje starešena komandne jedinice ili vojne ustanove a u žalbi na rešenje doneto u prvom stepenu odlučuje starešina vojne jedinice ili ustanove koji je neposredno pretpostavljeni starešini koji je doneo ožalbeno rešenje. Protiv odluke u drugom stepenu ili u slučaju ćutanja administracije stranka može da pokrene upravni spor. Tužilac nije dokazao da je podnosio zahtev nadležnom starešini za priznavanje slobodnih sati na ime prekovremenog rada, rada noći i za vreme državnih praznika ako mu isti nisu bili isplaćeni. Tužilac kao pripadnik redovne vojske ima pravo na slobodne sate ako mu isti nisu bili isplaćeni.

Odredbom člana 104. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Tužilac nije podnosio zahtev neposredno starešini za ostvarivanje svojih prava vezano za slobodne dane na koje je imao pravo pa s toga se u ovom slučaju ne može primenti odredba člana 172. ZOO, pa tužilac to ostvaruje kroz sudski postupak pred redovnim sudom u smislu propusta državnog organa a po osnovu naknade štete.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Pravilno je zaključeno da u ovom slučaju ne može doći u obzir primena člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima jer nema nezakonitog ili nepravilnog rada državnog organa. Tužilac nije dokazao da mu tuženi nije omogućio korišćenje slobodnih sati priznatih pravnosnažnim rešenjem nadležnog starešine, odnosno nije izvršio isplatu novčanih iznosa utvrđenih takvim rešenjem koje se donosi samo na zahtev podnosioca zahteva. Na tužiocu je bio teret dokazivanja da pruži dokaz da je podnosio zahtev nadležnom starešini za priznavanje slobodnih sati na ime prekovremenog rada, rada noću i za vreme državnih praznika i da mu se prizna uvećana plata po tom osnovu. Odredbom člana 57. stav 3. Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije propisano je da nadležni starešina rešenjem utvrđuje i dodatke na platu, naknadu plate, otpremninu novčane nagrade i druga primanja propisana naznačenim pravilnikom. Prema odredbi člana 141. i 142. Zakona o Vojsci Srbije o pravima i obavezama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije odlučuje se u upravnom postupku. Propisano je na kojem nivou se odlučuje usled ćutanja organa uprave obezbeđena je sudska zaštita u smislu ćutanja administracije – pokretanja upravnog spora. S toga je pravilno postupio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev tužioca. Navodi da tužilac nije pokretao, odnosno vodio upravni postupak i eventualni upravni spor za ostvarivanje prava po traženim osnovima jer mu je ranije zahtev odbačen sa obrazloženjem da se ne radi o upravnoj stvari već o sporu iz sudske nadležnosti, ničim nije dokazan već se svodi samo na tvrdnju bez priloženih dokaza. Navodi da je pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova priznavana naknada po naznačenim osnovama, ne može biti osnov za donošenje drugačije odluke a ovo iz razloga što za pripadnike MUP-a važe drugi propisi koji su na drugi način regulisali to pitanje i prava tih pripadnika.

Pravilna je odluka suda o troškovima postupka.

Iz napred iznetog na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija,

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković