Tužilac je dostavio odgovor na reviziju, osporivši revizijske navode.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP (posebna revizija).

Posebna revizija je, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet zahtevane pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata tužiocu naknade na ime neiskorišćenog odmora u toku rada u smenama u trajanju od po 12 sati na poslovima obezbeđenja lica lišenih slobode u Službi za obezbeđenje Okružnog zatvora u ..., na kojima mu nije omogućena pauza, jer tužena niije obezbedila odgovarajuću zamenu. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim i pravnim stanjem, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Nije od uticaja pozivanje ukazivanje revidenta na navodno drugačiji pravni stav izražen u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 2 3899/19 od 19.02.2020. godine, pošto se ta presuda ne zasniva na istom ili bitno sličnom činjeničnom stanju, jer okolnosti tog slučaja ukazuju da se radi o poslu koji se ne obavlja neprekidno u toku čitavog dnevnog i noćnog rada, odnosno koji ne dozvoljava prekid rada.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom stavu izreke.

Vrhovni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena ni u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Za razliku od sporova o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa u kojima je revizija uvek dozvoljena prema članu 441. ZPP, u parnicama iz radnih odnosa u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, kao što je slučaj u konkretnom sporu, dozvoljenost revizije se ceni prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja tužbe.

Kako je tužilac tužbu podneo 17.11.2022. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP, pa je odbačena drugim stavom izreke, na člana 413. ZPP.

Vrhovni sud je, primenom čl. 165. stav 1. u vezi s čl. 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, stavom trećim izreke odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove revizijskog postupka, pošto tužena nije uspela u postupku po izjavljenom pravnom leku, a izdatak za sastav odgovora za reviziju nije bio potreban.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković