Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića, Zorane Delibašić i Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Aleksandra Jasika, advokat iz …, protiv tuženih AD „BB“ iz … i AD „VV“ iz …, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2928/18 od 21.02.2019. godine, na sednici održanoj 14.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2928/18 od 21.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Osnovnog suda u Požarevcu P1. 231/17 od 02.07.2018. godine, u stavovima drugom i trećem izreke, i presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2928/18 od 21.02.2019. godine u delu stava prvog izreke kojim je potvrđena prvostepa presuda u navedenom delu i predmet se VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1. 131/17 od 02.07.2018. godine, stavom prvim izreke, tuženi su obavezani da tužilji solidarno isplate naknadu štete na ime smenskog rada za period od februara 2014. godine do juna 2014. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da joj tuženi solidarno isplate naknadu za topli obrok i regres za godišnji odmor za period od februara 2014. godine zaključno sa martom 2015. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim izrekom, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke tuženi su obavezani da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 51.296,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2928/18 od 21.02.2019. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, budući da je Vrhovni kasacioni sud u više odluka izrazio stav u situaciji kada poslodavac pravo zaposlenih na isplatu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora ne iskaže u platnoj listi zaposlenih, koji se razlikuje od stava izraženog u pobijanoj presudi.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod JŽTP Beograd od 05.02.2003. godine bila u radnom odnosu na poslovima …, a zatim je zaključila više aneksa ugovora o radu, od kojih je poslednji zaključen sa tuženim „BB“ …, po kojim je takođe raspoređena na poslove … . Od 01.09.2015. godine, tužiljin ugovor o radu je zbog statusne promene prenet kod poslodavca sledbenika, drugotuženog u ovoj parnici.

Pobijanim delom nižestepenih presuda odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu naknade troškova regresa za godišnji odmor i ishrane u toku rada, iz razloga što su po oceni nižestepenih sudova ovi troškovi tužilji islaćeni kroz cenu rada, u sklada sa tada važećim opštim aktima tuženog.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u nižestepenim odlukama pogrešno primenjeno materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Zakonom o radu propisano je pravo zaposlenog na naknadu troškova u vezi sa radom, a Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu (“Službeni glasnik RS” br.61/05), koji se primenjuje od 01.01.2006. godine, propisano je i pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora (član 118. tač. 1, 5. i 6.), koji moraju biti iskazani u obračunskoj listi za sve zaposlene. Počev od 01.01.2006. godine poslodavcima je ostavljena mogućnost da svojim aktima o raspodeli zarade mogu ugovoriti manji ili veći iznos regresa i toplog obroka, od onoga koji je predviđen Opštim kolektivnim ugovorom i Zakonom o radu, ali samo ukoliko su doneli odluku kojom su predvideli visinu regresa i toplog obroka. Međutim, u konkretnom slučaju tuženi u toku postupka nije dostavio takvu odluku sudu, kao ni sudskom veštaku radi izrade nalaza i mišljenja, iz čega se osnovano može zaključiti da istu nije ni doneo. Pri tom, visina troškova na ime regresa za godišnji odmor i na ime ishrane u toku rada, mora biti određena linearno za sve zaposlene, odnosno ovi troškovi moraju biti isplaćeni svim zaposlenima u istom iznosu, bez obzira na stručnu spremu, zvanje i radno mesto. Imajući ovo u vidu, ne može se prihvatiti ni navod tuženog, kao ni zaključak drugostepenog suda, da su zaposlenima, pa i tužilji, ovi troškovi isplaćeni kroz visinu cene rada, s obzirom da tuženi nije mogao da se izjasni o njihovoj visini, niti je iznos naknade za regres i topli obrok iskazao u platnoj listi zaposlenih (pa i tužilji), kako je to propisano članom 105. stav 1. i članom 121. stav 1. Zakona o radu. Na osnovu iznetog, proizlazi zaključak da je tuženi, u pogledu isplate navedenih naknada, citirane zakonske odredbe primenjivao na štetu tužilje.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 3. ZPP odlučio kao u izreci.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi činjenično stanje, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Predsednik veća-sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić