Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju. Troškove je tražila i opredelila.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS 72/11...10/23), na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se u reviziji posebno ukazuje, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene po osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla na radnom mestu ... i to: u periodu od 08.05.2017. godine do 07.11.2017. godine, od 22.11.2017. godine do 21.05.2017. godine i od 22.05.2018. godine do 19.09.2018. godine. U periodu od 20.09.2018. godine do 12.01.2019. godine i od 13.01.2019. godine do 13.10.2020. godine, tužilac je kod tužene zasnovao radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutne zaposlene koja je radila na poslovima ... . Nakon isteka svakog ugovora tužena je donosila rešenja o prestanku radnog odnosa. Ugovor o radu od 01.10.2020. godine, tužilac je sa tuženom zaključio zbog povećanog obima posla, za period od 14.10.2020. godine d 13.06.2020. godine, rešenjem tužene od 03.06.2021. godine prestao radni odnos zbog isteka perioda na koji je zasnovan.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 37. stav 6. Zakona o radu, zbog čega je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga jer je tužilac u periodu od 08.05.2017. godine do 19.09.2018. godine obavljao poslove ... zbog povećanog obima posla dok je u periodu od 20.09.2018. godine do 13.10.2020. godine radio poslove ... do povratka privremeno odsutne zaposlene, a koji aranžman na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog je osnov koji je zakonom izričito izuzet od primene pravila da radni odnos zasnovon na određeno vreme postaje radni odnos zasnovan na neodređeno vreme, zbog čega se taj period proveden na radu po ovom osnovu ne računa u period od 24 meseca.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Imajući u vidu odredbe člana 27e Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ 108/13...149/20) koji je bio u primeni u spornom periodu, utvrđena je zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta kod korisnika javnih sredstava. Tužena spada u korisnike javnih sredstava, zbog čega se, u konkretnom slučaju ne može ceniti ispunjenost uslova propisanih članom 37. Zakona o radu, radi utvrđenja da je radni odnos zasnovan na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme. U konkretnoj situaciji tužilac je zasnovao prvi put radni odnos na određeno vreme kod tužene 08.05.2017. godine, a Zakon o budžetskom sistemu (član 27e) je počeo da se primenjuje od 01.01.2014. godine, pa prema istom članu Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ br.149/20) korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.decembra 2020. godine. Naime, navedena odredba Zakona o radu je suprotna navedenim odredbama Zakona o budžetskom sistemu, zbog čega je tužbeni zahtev za utvrđenje da je radni odnos zasnovan na određeno vreme postao radni odnos zasnovan na neodređeno vreme i poništaj rešenja tužene kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu pravilno odbijen, kao neosnovan.

Imajući u vidu napred navedeno ostaju bez značaja navodi revizije da je računskim sabiranjem radnog staža po osnovu prva tri ugovora na neodređeno vreme i po osnovu šestog ugovora o radu tužilac radio duže od 24 meseca, da je tužena u istom danu donela dva različita akta, ugovor o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme i rešenje o prestanu radnog odnosa po osnovu prethodnog ugovora o radu i da je tužilac više puta i to sukcesivno zaključio ugovor o radu radi zamene privremeno odsutne zaposlene, koja se u tom periodu nije vratila na rad.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilac nije uspeo u revizijskom postupku, a troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni za donošenje odluke o reviziji, zbog čega parnične stranke nemaju pravo na troškove revizijskog postupka koje su tražile i opredelile, a u smislu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković