U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene sve do donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu broj .. od 25.05.2017. godine. Navedenim rešenjem tužilji je kao zaposlenoj na poslovima ... sa četvrtim stepenom strupne spreme otkazan ugovor o radu broj .. od 15.09.2006. godine i prestao radni odnos zbog zabrane obavljanja poslova za koje je zasnovala radni odnos na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i ne može joj se obezbediti obavljanje drugih poslova. Radni odnos prestaje po saznanju o postojanju pravnosnažne krivične presude Prvog osnovnog suda u Beogradu za krivično delo nasilja u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. Krivičnog zakonika. Rešenje je doneto na osnovu člana 176. tačka 2. Zakona o radu i člana 120. tačka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. U obrazloženju rešenja je navedeno da je tužilja pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu oglašena krivom za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. Krivičnog zakonika i osuđena na na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci bez primene elektronskog nadzora, te da radni odnos mora da joj prestane jer ne ispunjava uslove za rad u ustanovi na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. U pouci o pravnom leku u rešenju o otkazu ugovora o radu navedeno je da protiv tog rešenja zaposlena može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja. Pravnosnažnom i izvršnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Spk 356/17 od 26.04.2017. godine, prihvaćen je sporazum o priznavanju krivičnog dela zaključen između Prvog osnovnog javnog tužilašta u Beogradu Kt 1956/17 - Sk 405/17 od 26.04.2017. godine i optužene, ovde tužilje, koja je oglašena krivom za navedeno krivično delo i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci bez primene elektronskog nadzora. Tužilja je rešenjem broj .. od 11.04.2017. godine, kao zaposlena na poslovima ... privremeno udaljena sa rada iz predškolske ustanove, s obzirom da joj je određen pritvor po rešenju Prvog osnovnog suda u Beogradu Ktp 67/16 od 30.03.2017. godine, u trajanju od 30 dana u kom periodu ima pravo na naknadu zarade u visini 1/3 osnovne zarade pošto izdržava porodicu. Rešenjem tužene od 16.09.2014. godine, tužilja je bila raspoređena na radno mesto ... sa punim radnim vremenom. Utvrđeno je takođe da je tužilja podnela prigovor na osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu, koji je zaveden kod tužene pod brojem .. od 15.06.2017. godine, a na osnovu zapisnika broj .. od 28.06.2017. godine, utvrđeno je da je na 19 sednici Upravnog odbora Predškolske ustanove održanoj 28.06.2017. godine, kao treća tačka dnevnog reda odlučivano o prigovoru tužilje na rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 25.05.2017. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev nalazeći da je osporeno rešenje doneto u zakonitom postupku i da je tužilji prestao radni odnos po sili zakona na osnovu članova 120. stav 4. u vezi stava 1. tačka 3. i stava 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i 176. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, kada je presuda krivičnog suda postala pravnosnažna, kojom je tužilja oglašena krivom za izvršeno krivično delo nasilja u porodici i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci bez primene elektronskog nadzora. Pravnosnažnošću navedene krivične presude tužilja je izgubila mogućnost da zasnuje radni odnos kod tužene na bilo kom radnom mestu i radni odnos joj je prestao po sili zakona budući ne ispunjava uslove za zapošljavanje u ustanovi, pa je bez uticaja na zakonitost osporenog rešenja činjenica da tužilji nije data pravna pouka o pravu na prigovor drugostepenom organu u smislu člana 145. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Zahtev za vraćanje na rad je akcesorne prirode pa je sledom navedenog i u tom delu tužbeni zahtev neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 (autentično tumačenje) 68/15 i 62/16 (odluka Ustavnog suda), uređeni su osnovi sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. U članu 120. propisani su uslovi za prijem u radni odnos, tako što u radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice pod uslovima propisanim zakonom i ako pored ostalog nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje, za krivično delo primanje mita i davanje mita, za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminitarno ponašanje (stav 1. tačka 3.). Uslovi iz navedene odredbe dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada (stav 2.), a zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi na zahtev direktora (stav 4.).

Iz navedenih zakonskih odredaba sledi da su za rad u ustanovi potrebni određeni uslovi i to ne samo u trenutku zasnivanja radnog odnosa, već i u toku rada, jer ustanova ima zakonsku obavezu da uslove za prijem u radni odnos proverava i u toku rada. Kod nesporne činjenice da je tužilja pravnosnažnom presudom krivičnog suda oglašena krivom za krivično delo nasilja u porodici, ostvaren je zakonski razlog za prestanak radnog odnosa u ustanovi, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, s obzirom da zaposleni u tom slučaju ne ispunjava uslove za rad u ustanovi propisane posebnim zakonom (član 120. stav 1. tačka 3. i stav 4.). Neosnovani su navodi revizije da se prema tužilji ne mogu primeniti navedene odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jer tužilja nije obavljala poslove ..., već poslove ..., te da je eventualno trebalo primeniti odredbe Zakona o radu. Po članu 1. stav 1. Zakona o radu, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada uređuju se ovim zakonom i posebnim zakonom u skladu sa ratifikovanim Međunarodnim konvencijama. To znači da se odredbe Zakona o radu primenjuju na zaposlene čiji radni odnos nije regulisan posebnim zakonom, ili u delu kojim nije regulisan posebnim zakonom. Imajući u vidu da je za zaposlene u sistemu obrazovanja i vaspitanja donet poseban zakon koji pored ostalog reguliše zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u ustanovama predškolskog obrazovanja i vaspitanja, koji se u pogledu uslova i načina zasnivanja radnog odnosa odnosi na sve kategorije zaposlenih lica, a ne samo na lica koja neposredno obavljaju vaspitno obrazovni rad (nastavnik, vaspitač, stručni saradnik i drugo lice), već i na zaposlene koji obavljaju druge poslove, to su u konkretnom slučaju odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva tužilje pravilno primenjene odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

U postupku odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja predviđena je dvostepenost (član 145.), što bi značilo da predmet sudske zaštite može biti samo konačna odluka poslodavca, odnosno odluka drugostepenog organa doneta povodom prigovora zaposlenog, dok odluka prvostepenog organa može biti predmet sudske zaštite samo u slučaju ako je protiv nje podnet prigovor o kome drugostepeni organ nije odlučio. Prema pravnoj pouci datoj u osporenom rešenju o otkazu ugovora o radu, zaposlena može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja. Tužilja je u datom roku podnela tužbu nadležnom sudu zahtevajući poništaj prvostepenog rešenja i o njenom tužbenom zahtevu je meritorno odlučeno, te nije izgubila pravo da pred nadležnim sudom zahteva sudsku zaštitu. U postupku je utvrđeno da je tužilja podnela i prigovor drugostepenom organu Ustanove koji je o prigovoru odlučivao na 19 sednici Upravnog odbora održanoj 28.06.2017. godine, ali tužilja u postupku nije istakla zahtev i za poništaj odluke drugostepenog organa, pa su bez uticaja na zakonitost osporenog rešenja, navodi revizije o pogrešno datoj pouci o pravnom leku, odnosno da joj je uskraćeno pravo na prigovor i time onemogućena da osporava i odluku drugostepenog organa. Tužilja je podnošenjem tužbe u ovom radnom sporu ostvarila pravo na sudsku zaštitu.

Prema odredbi člana 175. Zakona o radu, radni odnos prestaje u drugim slučajevima utvrđenim zakonom (tačka 7.) što je ovde slučaj u primeni odredaba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pa su bez uticaja navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu člana 176. stav 1. tačka 2. navedenog zakona, isticanjem da pravnosnažnom presudom krivičnog suda tužilji nije zabranjeno da obavlja poslove za koje je zasnovala radni odnos, kao i da nije razmatrana mogućnost da se rasporedi na drugo radno mesto. Tužilji je radni odnos prestao jer ne ispunjava uslove za rad u ustanovi propisane posebnim zakonom, koji se dokazuju prilikom prijema u radni odnos i proveravaju u toku rada, pa kod postojanja pravnosnažne presude krivičnog suda kojom je tužilja oglašena krivom za krivično delo nasilja u porodici, ostvaren je zakonski razlog za prestanak radnog odnosa u ustanovi, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju i tužena nije bila u obavezi da tužilji obezbedi obavljanje drugih poslova u smislu navedene odredbe čalna 176. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, niti da je vrati na rad.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković