.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2701/2020
22.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Dragan Labović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi utvrđenja ništavosti i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1961/19 od 15.01.2020. godine, na sednici održanoj 22.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1961/19 od 15.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P1 2715/18 od 21.02.2019. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena da isplati tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade, neisplaćenih plata, odnosno dela plata u periodu od 31.07.2010. godine do 02.06.2012. godine, ukupan iznos od 1.697.322,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na određene novčane mesečne iznose (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužioca, da se obaveže tužena da za račun tužioca izvrši obračun i uplati srazmerni deo doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 31.07.2010. godine do 02.06.2012. godine u odnosu na razliku iznosa između primljenih zarada i pune zarade koju bi ostvario u spornom periodu u korist Republičkog fonda PIO, Filijala u Kosovskoj Mitrovici, izmeštenoj u Čačak i doprinose za slučaj nezaposlenosti Fondu za osiguranje nezaposlenih, Filijali u Kosovskoj Mitrovici i to u odnosu na razliku između iznosa primljenih zarada i pune zarade koju bi tužilac ostvario u spornom periodu, a sve to u roku od 15 dana od dana donošenja presude pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženoj troškove postupka u iznosu od 88.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav treći izreke).
Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 1961/19 od 15.01.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2715/18 od 21.02.2019. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbi člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba je podneta 06.05.2016. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 1.697.322,00 dinara, koji iznos tužilac potražuje od tužene na ime glavnog tužbenog zahteva.
Odredbom člana 441. ZPP je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca radi isplate na ime naknade štete u ukupnom iznosu od 1.697.322,00 dinara, kao glavnog zahteva (u konkretnoj situaciji zahtev radi obračuna i uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i za slučaj nezaposlenosti ne čini glavni zahtev), očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
