Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Ristić, advokat iz ..., protiv tužene BB, čiji je punomoćnik Branislav Tomašev, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 134/19 od 21.06.2019. godine, u sednici održanoj 14.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 134/19 od 21.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu P1 194/18 od 28.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor tužene o stvarnoj nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke, odbačena je kao neblagovremena tužba kojom je tužilja tražila da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu od 20.09.2017. godine i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati 52.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž1 134/19 od 21.06.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Paraćinu P1 194/18 od 28.02.2019. godine u stavu drugom i trećem izreke, a žalba tužilje u odnosu na ovaj deo je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se troškovi odgovora na žalbu ne dosuđuju.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. i člana 374. stav 1. ZPP, kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi sa članom 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti i na koju se ukazuje u reviziji, jer je sud odlučio o zahtevu koji spada u nadležnost suda opšte nadležnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se ukazuje u reviziji.

U konkretnom slučaju, tužilja je 21.12.2017. godine podnela tužbu radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa od 20.09.2017. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu zaključen 06.10.2008. godine, usled pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka nad tuženim poslodavcem kao stečajnim dužnikom. Sudovi su prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu cenili blagovremenost podnete tužbe, te utvrdili da je tužilji rešenje o prestanku radnog odnosa uručeno 26.09.2017. godine, te kako je tužbu podnela 21.12.2017. godine, po proteku roka od 60 dana koji je propisan članom 195. stav 2. Zakona o radu, to je tužba odbačena kao neblagovremena.

Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...13/17) u članu 195. stav 1. propisuje da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposlen saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, a stavom 2. propisano je da rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Rok koji je propisan članom 195. stav 2. Zakona o radu je prekluzivan rok, čijim se protekom gubi pravo na pravnu zaštitu i na ovaj rok se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju rokova. Kako je tužilji rešenje o prestanku radnog odnosa dostavljeno 28.09.2017. godine, a tužbu za poništaj ovog rešenja je podnela 08.01.2018. godine, to su nižestepeni sudovi pravilnom primenom člana 195. Zakona o radu, odbacili tužbu kao neblagovremenu.

Tužilja navodi da je za povredu prava saznala u momentu objavljivanja odluke Privrednog apelacionog suda Pvž 453/17 od 24.11.2017 godine, kada je ova odluka objavljena na oglasnoj tabli Privrednog suda u Kragujevcu, te je od tada počeo da teče rok za podnošenje tužbe propisan članom 195. stav 2. Ovi navodi tužilje su neosnovani jer se objavljivanje rešenja kojim je poništeno rešenje o otvaranju stečaja, ne može smatrati danom saznanja za povredu prava zaposlenog, već je dan saznanja za povredu prava dan kada je tužilja primila pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu, a to je 28.09.2017. godine. Osim toga, na osnovu člana 77. Zakona o stečaju, otvaranje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima i ovaj otkaz prouzrokuje sve posledice, kao i otkaz ugovora o radu iz drugih zakonom dozvoljenih razloga. Obustava stečaja nema za posledicu vraćanje u stanje koje je bilo pre otvaranja stečaja, tako da se dan saznanja za objavljivanje rešenja kojim je poništeno rešenje o otvaranju stečaja ne može se smatrati kao dan saznanja za povredu prava zaposlenog u pogledu proteka roka za podnošenje tužbe u smislu člana 195. Zakona o radu.

Revizijskim navodima se ponavljaju žalbeni razlozi da tuženi tokom postupka nije bio uredno zastupan, međutim, kako je u vreme podnošenja tužbe tuženi bio aktivno privredno društvo koje je ovlastilo advokata Branislava Tomaševa za zastupanje u ovoj pravnoj stvari, to su neosnovani revizijski navodi kojima se ukazuje da tuženi tokom postupka nije uredno zastupan.

Na osnovu člana 414. stav 1. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić