U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Janković, advokat iz ..., protiv tuženog JP EPS Beograd- Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 508/20 od 11.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 14.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 508/20 od 11.09.2020. godine, tako što SE ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 189/19 od 10.12.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 189/19 od 10.12.2019. godine, stavom prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA i obavezan je tuženi da tužiocu AA na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca BB i obavezan je tuženi da tužiocu BB na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca VV i obavezan je tuženi da tužiocu VV na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca GG i obavezan je tuženi da tužiocu GG na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca DD i obavezan je tuženi da tužiocu DD na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom šestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca ĐĐ i obavezan je tuženi da tužiocu ĐĐ na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Obavezan je tuženi da u korist tužilaca, na navedene iznose, nadležnom Republičkom fondu za PIO uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 228.200,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 508/20 od 11.09.2020. godine preinačena je prvostepena presuda sadržana u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada tužiocu AA isplati iznose bliže navedene ovim stavom izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada tužiocu BB, isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da tuženi tužiocu VV na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da tuženi tužiocu GG na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da tuženi tužiocu DD ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da tuženi tužiocu tužiocu ĐĐ na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da na ove iznose tuženi u korist tužilaca uplati nadležnom Republičkom fondu za PIO zaposlenih, doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu sedmom izreke, tako što su obavezani tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 1.950,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizija tužilaca je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, 18/2020).

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2, ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i rad obavljaju tako što svaki drugi dan rade od 07,00 do 19,00 časova, odnosno radili su svaki drugi dan po 12 časova. Organizacija rada je takva da jedan zaposleni menja drugog zaposlenog na istom radnom mestu, svakog drugog dana, stim što jedan dan radi od 07 do 19 časova, a naredni dan mu je pauza i tako se ciklus ponavlja. Tuženi nije vrednovao tužiocima rad u smeni kroz osnovnu zaradu, što proizlazi iz isplatnih lista zaposlenih, odnosno prilikom obračuna i isplate zarade tužiocima, zaradu nije uvećavao po osnovu smenskog rada za 8,9% shodno odredbi člana 38. stav 1. tačka 4. PKU. Rad u smenama je svaki rad u kojem zaposleni neprekidno ili sa prekidima radi u najmanje dve smene, dnevnoj ili noćnoj ili u dve dnevne smene, odnosno način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrazcem, uključujući obrazac rotiranja po kojem radnik radi u različito vreme tokom određenog perioda dana ili noći . Takav režim rada kod tuženog poslodavca nije primenjen u odnosu na tužioce. Tužioci svakog drugog dana rade u vremenskom rasporedu od 12 časova, potom sledi 24-časovni odmor, a potom rad od 12 časova.

Po oceni prvostepenog suda, ovakav rad ima karakter smenskog rada, a ne preraspodele radnog vremena, zbog čega tužioci imaju pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, čija visina je po principu uvećanja utvrđena nalazom i mišljenjem veštaka.

Međutim, po mišljenju drugostepenog suda, iz činjenice da su tužioci svaki drugi dan radili od 07,00 do 19,00 časova, ne proizlazi zaključak da su tužioci obavljali smenski rad. Tužioci su obavljali rad u jednoj smeni, koja je trajala 12 sati, pri čemu smenu nisu menjali. Naime, tužioci nisu bili u režimu da su radili jedan dan 07,00 do 19,00, a da drugi dan nisu radili, da bi treći dan ponovo radili od 19,00 do 07,00 časova, već su u kontinuitetu, svaki drugi dan, obavljali rad u jednoj smeni koja je trajala 12 sati, iz čega, po mišljenju drugostepenog suda proizlazi zaključak da tužici nisu obavljali smenski rad, te samim tim tužiocima, ne pripada uvećanje zarade za smenski rad.

Osnovano se revizijom tužilaca ukazuje da je apelacioni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 63. stav 1 i 2. Zakona o radu propisano je da je rad u smenama takva organizacija rada prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom redosledu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelje, u različitim smenama, najmanje trećinu svog radnog vremena.

Odredbom člana 108. stav 1. tačka 2. i 3. istog zakona, predviđeno je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to za rad noću i prekovremeni rad, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade najmanje 26% od osnovice.

Prema direktivi EU 2003/88-EC, koja nije izvor prava, ali može da doprinese tumačenju prava, smenski rad se definiše kao takva organizacija rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu, u skladu sa određenim obrazcem uključujući i obrazac rotiranja koji može biti neprekidan, ili sa prekidima (konutinuiran ili diskontinuiran) isključujući potrebu da radnik radi u različito vreme tokom određenog perioda dana i noći.

Odredbom člana 7. stav 2. tačka 2. PKU za EPS, propisano je da poslodavac donosi odluku o rasporedu, početku i završetku radnog vremena i to tako da se na radnim mestima gde proces rada traje neprekidno, rad organizuje u smenama, pri čemu se pod smenskim radom podrazumeva rad u dve smene (po 12 sati) ili više smena (6 ili 8 sati) u toku radnog dana, kada da na istim sredstvima rada, rade naizmenično, najmanje dva zaposlena ili dve grupe zaposlenih, pri čemu izmena smena može biti kontinuirana ili sa prekidima (diskontinuirana) tokom određenog perioda dana ili nedelje.

Dakle, kada se zaposleni na istom poslu smenjuju prema unapred utvrđenom redosledu radi se o smenskom radu, a ne preraspodeli radnog vremena, kako to pogrešno zaključuje drugostepeni sud. Između smenskog rada i preraspodele radnog vremena postoje suštinske razlike. Preraspodela radnog vremena vrši se kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena, izvršavanje određenog posla u utvrđenim rokovima (član 57. Zakona o radu). Priroda delatnosti je razlog za preraspodelu kod sezonskih poslova (građevinarstvo, turizam, proizvodnja toplotne energije, poljoprivreda, šumarstvo i dr.). Organizacija rada može biti razlog za preraspodelu kod povećanog obima posla (iznenadnog ili neočekivanog), što u konkretnom slučaju ne stoji. Korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena ili izvršenje određenih poslova u utvrđenim rokovima, nisu razlozi koji bi kod delatnosti tuženog ukazivali da se radi o preraspodeli radnog vremena. Sama činjenica da je smenski rad priznat aneksima ugovora o radu ukazuje da se problem mora sagledati i rešavati u skladu sa pravilima o smenskom radu i uvećanoj zaradi, a ne u skladu sa pravilima o preraspodeli radnog vremena.

Kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da tužiocima u spornom periodu nije isplaćivana osnovna zarada, kojom je obuhvaćena i uvećana zarada za rad u smenama, pravilno je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili isplatu uvećane zarade na osnovu smenskog rada, budući da su radili po ovakvom modelu radnog vremena, a tuženi im za ovakav rad nije isplaćivao uvećanu zaradu saglasno Zakonu o radu.

Na osnovu navedenog, primenom člana 416. stav 1 ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić