Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP-a, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja je revizijski navod o učinjenoj bitnoj povredi iz člana člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno prvostepenom presudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po zaključenom ugovoru o radu broj .../... od 02.10.2014. godine, sa Aneksom I br. .../... od 30.01.2015. godine kod tuženog obavljao poslove ..., koji su prema važećoj sistematizaciji podrazumevali : čišćenje, održavanje i zaštitu zelenih površina, održavanje sanitarnih čvorova, čišćenje poslovnih prostorija i kancelarijskog inventara, održavanje i čišćenje prostorija za presvlačenje radnika i ostale poslove po nalogu rukovodioca. Pobijanim rešenjem od 23.03.2016. godine, tužiocu je prestao radni odnos otkazom ugovora o radu sa pripadajućim aneksom, zbog učinjene povrede radne obaveze propisane članom 120. stav 1. tačka 10. Kolektivnog ugovora tuženog – samovoljno napuštanje mesta rada, zbog koje se može otkazati ugovor o radu. Povreda se sastoji u tome što glavni poslovođa prilikom obilaska i kontrole radnih mesta zaposlenih dana 29.02.2016. godine, tužioca nije zatekao u prostorijama za čije održavanje je zadužen, već u prostorijama odeljenja topionice gde je zabranjen ulaz licima koja nisu tu zaposlena. Tužilac je tog dana napustio prostorije za čije je održavanje bio zadužen, (jer je bio mokar i nameravao da se osuši), zbog čega je ušao u odeljenje topionice iako je znao da je ulaz zabranjen. Dalje je utvrđeno da prema Pravilniku o bezbednosti i zdravlju na radu, čizme nisu bile propisane kao sastavni deo opreme koja pripada tužiocu. Tužiocu je pre donošenja otkaznog rešenja dostavljeno upozorenje na koje se on u zakonskom roku izjasnio.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da tužilac nije postupio sa namerom i krajnjom nepažnjom, bez obzira što je kritičnom prilikom zatečen van mesta rada, pa je poništio pobijano otkazno rešenje i tuženog obavezao da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati osam zarada koje bi ostvario u februaru 2016. godine.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, dajući za svoju odluku argumente koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Naime, prema članu 15. tačka 1. i 2. Zakona o radu, zaposleni je dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, da poštuje organizaciju rada i poslovanje kod poslodavca, kao i uslove i pravila u vezi sa ispunjavam ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa. Otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu daje mogućnost poslodavcu da zaposlenom otkaže ugovor o radu, ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Odredbom člana 120. tačka 6. Kolektivnog ugovora tuženog, između ostalih povreda propisana je i povreda radne obaveze samovoljno napuštanje radnog mesta, a odredbom člana 36. tačka 10. Ugovora o radu propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu zakonom i Kolektivnim ugovorom.

Imajući u vidu da prilikom obilaska i kontrole od strane neposrednog rukovodioca tužilac koji je obavljao poslove higijeničara, nije zatečen na svom radnom mestu, već u odeljenju topionice za čije čišćenje nije bio zadužen gde je ulaz bio zabranjen, pravilno je od strane drugostepenog suda ocenjeno da je na taj način tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze propisanu članom 120. stav 6. Kolektivnog ugovora, zbog koje mu je nakon pismeno datog upozorenja prestao radni odnos na osnovu člana 36. tačka 10. ugovora o radu. Sledom toga, pravilno je odbijen i njegov zahtev za naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa.

O ostalim revizijskim navodima, da u svlačionici nije bilo grejnog tela, da je čizme zadužio odmah nakon navedenog događaja, a da je u odeljenju topionice boravio kratko da bi se osušio pored kalorifera, i da su tu bila prisutna i druga lica koja zbog toga nisu dobila otkaz, nisu od uticaja na drugačije presuđenje u konkretnom slučaju, jer predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, što u revizijskom postupku nije dozvoljeno.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić