.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2742/2023
28.03.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Jasmine Simović, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Leskovca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Leskovca, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4439/2022 od 28.02.2023. godine, u sednici održanoj dana 28.03.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4439/2022 od 28.02.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4439/2022 od 28.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4439/2022 od 28.02.2023. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 4/21 od 02.06.2022. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime potraživanja koje ima prema Domu zdravlja Leskovac po presudi Osnovnog suda u Leskovcu P1 1013/13 od 27.09.2013. godine, isplati na ime neisplaćene zarade za period od 01.10.2011. godine do 31.03.2012. godine pojedinačno navedene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, na ime troškova parničnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu iznos od 29.052,00 dinara, na ime troškova izvršnog postupka po rešenju Osnovnog suda u Lekskovcu I 1339/14 od 07.04.2014. godine iznos od 20.368,00 dinara i na ime troškova sprovođenja izvršenja pred Javnim izvršiteljem Aleksandrom Antić po zaključku Ii 1524/18 od 14.11.2018. godine iznos od 39.024,68 dinara, te obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 36.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije jedino ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupkku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je utvrdio da u ovoj parnici nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i istaknutog prigovora nedostatka pasivne legitimacije u odgovoru na tužbu, sadržinu pobijane presude i razloge na kojima je zasnovana u primeni materijalnog prava, Vrhovni sud je ocenio da u ovoj parnici ne postoji potreba da se dozvoli odlučivanje o reviziji primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, sa razloga koji se u reviziji navode. Pobijanom presudom nije odstupljeno od stava izraženog u brojnim odlukama ovog po pitanju pasivne legitimacije i odgovornosti države Republike Srbije, osnovom preuzetih osnivačkih prava na domovima zdravlja od lokalne samouprave i nadalje njene odgovornosti za dugove zbog nemogućnosti naplate potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, niti je nepravilno ocenjen osnovanim prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog Grada Leskovca, budući da je Republika Srbija preuzela osnivačka prava, konkretno 06.02.2020. godini Vlada RS donela Odluku o preuzimanju osnivačkih prava na domovima zdravlja, kojom je preuzela osnivačka prava od lokalne samouprave Grada Leskovca, a nakon izvršenog preuzimanja, tužba je u ovom postupku podneta 04.01.2021.godine protiv bivšeg osnivača Grada Leskovca.
Iz izntetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 04.01.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 178.426,65,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
