.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2749/2022
13.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Dejan Bogosavljević advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane – Vojna pošta .. Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odljenje u Nišu, radi isplate po osnovu radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1686/2022 od 05.05.2022. godine, na sednici održanoj 13.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1686/2022 od 05.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1686/2022 od 05.05.2022. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 3654/2020 od 22.12.2021. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da isplati tužilji pojedinačno navedene mesečne novčane iznose na ime manje isplaćene zarade sa zakonskom zateznom kamatom, doprinose nadležnim fondovima za obavezno socijalno osiguranje za period od 01.04.2014. do 28.07.2014. godine prema utvrđenim iznosima na isplaćene zarade za smenski rad i stopama važećim na dan uplate (stav drugi izreke) i naknadi joj troškove parničnog postupka od 114.500,00 dinara sa kamatom od izvršnosti do isplate, kao i izdatke na ime takse na tužbu od 1.900,00 dinara i presudu od 2.850,00 dinara (stav treći izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog suda, revizija tužene je nedozvoljena u smislu člana 410. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 – u daljem tekstu: ZPP), jer ju je izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije.
U postupku po vanrednim pravnim lekovima stranku mora da zastupa advokat, izuzev ako je sama advokat (član 85. stav 6. ZPP), dok se zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje posebnim propisima (član 85. stav 7. ZPP).
Zakonom o odbrani („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 88/09, 104/09, 10/15, 36/18), propisano je između ostalog: da je Vojno pravobranilaštvo posebna organizaciona jedinica Ministarstva odbrane koja preduzima pravne radnje i pravna sredstva radi ostvarivanja i zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije u pogledu sredstava koja koriste Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije u skladu sa ovim zakonom (član 107a. stav 1); da u zastupanju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije pred sudovima i drugim nadležnim organima, Vojno pravobranilaštvo ima položaj zastupnika Republike Srbije – Ministarstva odbrane i Vojske Srbije s pravima i dužnostima propisanim za Državno pravobranilaštvo, osim zastupanja pred stranim i međunarodnim sudovima i arbitražama i pred drugim nadležnim organima u inostranstvu (član 107a. stav 2); da Vojno pravobranilaštvo u pravnim postupcima pred sudovima, organima uprave i drugim nadležnim organima zastupa Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije kada ima položaj stranke ili umešača o čijim pravima i obavezama se odlučuje u tim postupcima (član 107b. stav 1); da je Vojno pravobranilaštvo ovlašćeno, kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje stranke od strane advokata, da preduzima zastupanje stranke od strane advokata, da preduzima zastupanje po istim uslovima kao i advokat (član 107b. stav 2); da organizaciju rada i uređenje Vojnog pravobranilaštva, shodno propisima za rad pravobranilaštva Republike Srbije, uređuje ministar odbrane, uz saglasnostv Vlade (član 107đ).
Zakonom o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“, broj 55/14) je propisano da funkciju Državnog pravobranilaštva obavljaju državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca (član 6); da poslove iz nadležnosti Državnog pravobranilaštva obavljaju državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca (član 23. stav 1); da zamenici državnog pravobranioca mogu preduzeti svaku radnju iz nadležnosti Državnog pravobranilaštva koja nije u isključivoj nadležnosti državnog pravobranioca (član 24).
Sledstveno citiranim zakonskim odredbama, reviziju i druga vanredna pravna sredstva u ime stranke može da izjavi isključivo advokat. Vojni pravobranilac je izjednačen sa advokatom kada pred sudovima zastupa Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije i podnosi vanredna pravna sredstva u tim postupcima. Reviziju i druga vanredna pravna sredstva u ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije mogu da izjave samo vojni pravobranilac i njegov zamenik.
U konkretnom slučaju reviziju tužene nije izjavio ni vojni pravobranilac ni njegov zamenik već diplomirani pravnik. Kako zamenik vojnog pravobranioca nije mogao ovlastiti drugo lice za podnošenje revizije, revizija je izjavljena od neovlašćenog lica i stoga nedozvoljena, saglasno članu 410. stav 2. tačka 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP. Budući da nisu ispunjeni opšti uslovi od kojih zavisi pravo na reviziju, nema ni uslova za ocenu dozvoljenosti posebne revizije u smislu člana 404. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
