.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2756/2021
28.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jovanović advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Radoje Domanović“ Paraćin, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Opštine Paraćin, radi isplate troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3089/20 od 11.05.2021. godine, u sednici veća održanoj 28.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3089/20 od 11.05.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3089/20 od 11.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P1 67/20 od 24.08.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužilji, na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa posla za period od oktobra 2017. godine zaključno sa septembrom 2018. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na način bliže određen ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 54.670,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3089/20 od 11.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu P1 67/20 od 14.08.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi troškova za dolazak i odlazak sa rada. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse niti potreba novog tumačenja prava, imajući u vidu da se pitanje naknade troškova prevoza zaposlenih rešava u svakom konkretnom slučaju i u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacinog suda, donetim na sednici Građanskog odeljenja od 05.04.2016.godine. Ukazivanje tužene na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada podneta je dana 08.11.2018. godine.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
