Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2407/18 od 01.10.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 20.05.2019. godine, žalbu tužioca usvojio, a žalbu tuženih delimično usvojio i presudu Osnovnog suda u Rumi P1 192/17 od 07.05.2018. godine, delimično preinačio, tako što je obavezao drugotuženog da solidarno sa prvotuženim, za period od 01.05.2014. godine do 31.08.2015. godine, tužiocima na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, isplati i to svakom ponaosob iznose navedene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose od 20.03.2018. godine do isplate, kao i iznose na ime obračunate zakonske zatezne kamate bliže navedene u izreci presude. Delimično je preinačio rešenje o troškovima postupka tako što je obavezan drugotuženi da solidarno sa prvotuženim tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 327.586,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 327.586,00 dinara do 390.586,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude odbijen, a u preostalom delu žalbe tuženih odbio i navedenu presudu u usvajajućem delu potvrdio. Obavezan je tuženi AD „ŽŽ“ da tužiocima naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 112.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu prvotuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, u smislu člana 404. stav 1. ZPP-a, obzirom da je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužilaca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu 31.05.2017. godine.

U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora za svakog od tužilaca kao običnih suparničara, očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija prvotuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić