Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je odlučivao na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog od 2005. godine. Ugovorom o radu br. .. od 19.06.2008. godine raspoređen je na radno mesto „vozač teretnog vozila“. Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu od 11.06.2014. godine izrečena mu je mera zabrane upravljanja motornim vozilom kategorije „C“ u trajanju od jedne godine (izveštaj MUP RS od 22.07.2014. godine). Zbog nemogućnosti obavljanja radnih dužnosti kod tuženog usled izrečene mere, tužiocu je od strane tuženog 13.08.2014. godine ponuđena izmena ugovora o radu br. .. od 19.06.2008. godine, zaključenjem aneksa ugovora o radu, tako što bi rad obavljao kod Kompanije „Helios Fibo“ (koja je povezano lice sa tuženim) na radnom mestu ..., sa punim radnim vremenom, u okviru Sektora ... . Tužilac, je tražio od tuženog rok da bi se izjasnio na učinjenu ponudu za zaključenje aneksa, što mu nije dozvoljeno, već mu je rečeno da u istom danu ili potpiše ponudu ili će da dobije otkaz. Rešenjem tuženog br. .. od 13.08.2014. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu br. .. od 19.06.2008. godine, uz prestanak radnog odnosa sa danom donošenja rešenja, zbog učinjene povrede radne obaveze u vidu zabrane upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije na godinu dana, imajući u vidu da je odbio ponudu za zaključenje izmenjenog ugovora o radu. Prema radnoj knjižici tužioca, radni odnos kod tuženog mu je prestao sa danom 13.08. 2014. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredaba člana 175. stav 4., 179. tačka 1. – 3., 180. stavovi 1., 2. i 3. i 185. stav 1. Zakona o radu usvojili tužbeni zahtev za poništaj kao nezakonitog rešenja tuženog del. br. .. od 13.08.2014. godine o otkazu ugovora o radu tužioca. Prema stavu nižestepenih sudova, navedeno rešenje je nezakonito jer je otkaz dat zbog učinjene povrede radne obaveze u vidu zabrane upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije, pri čemu nije ispoštovana procedura u vezi upozorenja zaposlenog što prethoditi donošenju rešenja o prestanku radnog odnosa zbog ovog otkaznog razloga. Tuženi kao poslodavac je bio dužan da tužioca kao zaposlenog pre donošenja odluke o prestanku radnog odnosa pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz, da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i da mu upozorenje dostavi u roku od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja kako bi se izjasnio o navodima iz upozorenja, što je ovde izostalo, tako da je tužiocu uskraćeno pravo na odbranu.

Nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 171. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 75/14 od 21.07.2014. godine), propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora), između ostalog, radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. ovog zakona (tačka 3.); u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (tačka 6.), dok je stavom 2. ovog člana propisano da se odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Odredbom člana 172. ovog zakona (izmene i dopune objavljene u „Službenom glasniku RS“ br. 75/14) propisano je uz aneks ugovora o radu (u daljem tekstu: aneks ugovora) poslodavac dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora (stav 1.); ako zaposleni potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa (stav 2.); zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2) ovog zakona, osporava zakonitost aneksa ugovora (stav 3.); smatra se da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpiše aneks ugovora u roku iz stava 1. ovog člana (stav 4.).

Prema odredbi člana 174. stav 1. Zakona o radu, zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao, između ostalog, ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana; zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje (stav 2.); zaposleni može da bude privremeno upućen u smislu stava 1. ovog člana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz člana 173. stav 1. tačka 2) ovog zakona (stav 3.); zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme (stav 4.); po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio (stav 5.)

Odredbom člana 175. stav 4. Zakona o radu propisano je da radni odnos prestaje otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog. Odredbom člana 176. ovog zakona, propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, između ostalog, ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosnažne odluke (tačka 2.). Odredbom člana 179. stav 1. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to, između ostalog, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2.). Odredbom stava 4. ovog člana propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tačke 1-5) ovog zakona.

Prema članu 180. stav 1. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stavovi 2. i 3., zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

Po oceni Vrhovnog suda rešenje tuženog br. .. od 13.08.2014. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu je nezakonito. Suprotno navodima revizije, predmetno rešenje nije doneto s pozivanjem na član 176. Zakona o radu (koji reguliše prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i poslodavca). Naime, prema utvrđenom činjeničnom stanju, nakon prijema izveštaja MUP-a RS od 22.07.2014. godine prema kojem je tužiocu (koji je kod tuženog obavljao poslove vozača teretnog vozila) rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu od 11.06.2014. godine izrečena mera zabrane upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije u trajanju od jedne godine, nakon što tužilac nije prihvatio ponudu tuženog od 13.08.2014. godine za izmenu ugovora o radu, predmetnim rešenjem tuženog br. br. .. od 13.08.2014. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog dva razloga (iako je u izreci rešenja naveden samo jedan): učinjene povrede radne obaveze u vidu zabrane upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije u trajanju od godinu dana i odbijanja ponude za zaključenje izmenjenog ugovora o radu od 13.08.2014. godine (kako je to navedeno u obrazloženju). Iz navedenog proizlazi da se tuženi kao poslodavac opredelio za otkazni razlog iz člana 179. stav 2. Zakona o radu stavljanjem tužiocu na teret da je izvršio povredu radne obaveze zbog koje po zakonu moguće izreći mera prestanka radnog odnosa a to je izrečena mera zabrane upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije na godinu dana.

Predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu ne sadrži sve što je potrebno da bi se ispunila zakonska forma za otkaz ugovora o radu, niti je poštovana procedura koja bi omogućila tužiocu da se brani od navoda koji su mu stavljeni na teret. Uslov za odgovornosti zaposlenog po osnovu člana 179. stav 2. Zakona o radu je povreda radne obaveze koja mora biti konkretizovana opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, kao i krivica zaposlenog (kao subjektivni element povrede radne obaveze), što tuženi primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP nije dokazao. U predmetnom rešenju je samo uopšteno navedeno da tužiocu prestaje radni odnos zbog učinjene povrede radne obaveze tj. izrečene mere zabrane upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije na period od godinu dana, bez konkretizacije mesta, vremena, načina izvršenja odnosno konkretizovanja bilo koje radnje tužioca koja se može podvesti pod povredu radne obaveze (koja mu je stavljena na teret). Pored toga, izostalo je dostavljanje upozorenja tužioca na učinjenu povredu radne obaveze u smislu odredaba člana 185. stavovi 2. do 5. Zakona o radu kako bi mogao da iznese svoju odbranu, čime mu je uskraćeno pravo na odbranu.

Pored toga, po oceni Vrhovnog suda nisu bili ispunjeni uslovi ni za donošenje pobijanog rešenja primenom citirane odredbe člana 179. stav 4. Zakona o radu jer tuženi izvedenim dokazima nije dokazao da je tužilac bez opravdanih razloga odbio ponudu tuženog od 13.08.2014. godine za zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tačke 1-5) ovog zakona. Naime, odbijanje tužioca da zaključi aneks ugovora o radu ne može biti samo po sebi razlog za otkaz ugovora o radu u situaciji kada je utvrđeno da tuženi prilikom ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu nije postupio na način propisan članom 172. stav 1. Zakona o radu tako što bi uz aneks ugovora o radu dostavio zaposlenom pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora, već mu je rečeno da u istom danu ili potpiše ponudu ili će da dobije otkaz.

Osim toga, suprotno navodima revizije, tuženi nije dokazao ni ispunjenost uslova za prestanak radnog odnosa tužiocu nezavisno od njegove volje kao zaposlenog i volje poslodavca primenom člana 176. tačka 2. Zakona o radu. Samo po sebi izricanje mera zabrane upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije u trajanju od godinu dana ne dovodi po automatizmu do prestanka radnog odnosa zaposlenog (koji kod poslodavca obavlja poslove vozača) po sili zakona danom dostavljanja pravnosnažne odluke, već je neophodno i da poslodavac ne može da zaposlenom obezbedi obavljanje drugih poslova. U konkretnom slučaju, tuženi izvedenim dokazima u smislu člana 231. ZPP nije dokazao da tužiocu nije mogao da obezbedi obavljanje drugih poslova kod sebe, već mu je ponudio izmenu ugovora o radu tako što bi obavljao poslove ... kod drugog poslodavca (koji je povezano lice sa tuženim), ali bez poštovanja uslova iz člana 172. stav 1. Zakona o radu pod kojima se ta ponuda može učiniti.

Ostale iznete revizijske navode Vrhovni sud je ocenio neosnovanim zato što se njima posredno ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što na osnovu člana 407. stav 2. ZPP nije dozvoljen revizijski razlog, uz ponavljanje razloga koji su isticani u žalbi, a koji su bili predmet ocene od strane drugostepenog suda.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković