Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i obavljao je poslove inkasanta na naplatnoj stanici „Beograd“, na osnovu ugovora o radu broj .. od 21.07.2008. godine. Osporenim rešenjem tuženog broj .. od 30.12.2008. godine, donetim s pozivom na odredbu člana 179. tačka 2. Zakona o radu, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog učinjenih povreda radne obaveze, i to: vršenja naplate putarine po naplatnoj kartici u zatvorenom sistemu naplate suprotno propisanoj proceduri rada i dužnostima inkasanta iz Pravilnika o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta, utvrđene članom 12. stav 12.4 alineja 3. ugovora o radu; neizdavanja ili nepravilnog izdavanja priznanice učesniku u saobraćaju ili neponištavanja odnosno nepravilnog poništavanja priznanice koju učesnik u saobraćaju nije uzeo, utvrđene članom 12. stav 12.4 alineja 1. ugovora o radu i prisvajanja imovine preduzeća ili sredstava rada, utvrđene članom 12. stav 12.3 tačka 2. alineja 6. ugovora o radu. Prema obrazloženju osporenog rešenja, šef odseka video nadzora je 10.12.2008. godine podneo prijavu .. kojom je tužiocu stavljeno na teret da je izvršio navedene povrede radne obaveze, pa je na osnovu svih bitnih okolnosti, izveštaja referenta video nadzora, utvrđeno da se u radnjama zaposlenog stiču povrede radne obaveze iz tačke 1. tog rešenja, jer je radeći na naplati putarine kao odgovorno lice – inkasant na naplatnoj stanici „Beograd“, dana 15.08.2008 godine, 17.08.2008. godine i 21.08.2008. godine, tražio i naplaćivao putarinu suprotno cenovniku, da se zaduživao pravom cenom (za tu kategoriju vozila i relaciju), a naplaćivao veću cenu, da je razliku cene zadržao za sebe, u nekim slučajevima nije uopšte izdavao račune a novac od naplate putarine je u više navrata stavljao u džep od pantalona. Pre donošenja osporenog rešenja, tužilac je rešenjem tuženog broj .. od 15.12.2008. godine udaljen sa rada u trajanju do tri meseca počev od 16.12.2008. godine, a takođe je i pismenim putem upozoren na postojanje razloga za prestanak radnog odnosa upozorenjem .. od 12.12.2008. godine, na koje se nije pismeno izjasnio. Iz putarine za inostrana vozila od 27.04.2007 godine, utvrđeno je da je za vozila VI kategorije na relaciji Niš – Beograd, putarina iznosila 13 evra, dok je od 07.07.2008. godine putarina za inostrana vozila VI kategorije na relaciji Niš – Beograd iznosila 1.020,00 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, poništili osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad na radno mesto inkasanta na naplatnoj stanici, ocenivši da tuženi nije dokazao da je tužilac učinio povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret s obzirom da se na osnovu priloženih video snimaka nije moglo jasno i nedvosmisleno zaključiti da je tužilac dana 15.08.2008. godine, 17.08.2008. godine i 21.08.2008. godine učinio povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u reviziji ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Članom 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

U konkretnom slučaju, tužiocu – zaposlenom kod tuženog na poslovima inkasanta na naplatnoj stanici Beograd, osporenim rešenjem tuženog otkazan je ugovor o radu, saglasno članu 179. tačka 2 Zakona o radu, zbog učinjenih povreda radnih obaveza propisanih Pravilnikom o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta broj .. od 14.03.2008. godine. Ovim Pravilnikom je propisana procedura rada i obaveze inkasanta prilikom naplate putarine. Tužiocu je stavljeno na teret da je radeći na naplati putarine kao odgovorno lice – inkasant vršio naplatu putarine suprotno propisanoj proceduri i dužnostima iz Pravilnika, odnosno da je dana 15.08.2008. godine, 17.08.2008. godine i 21.08.2008. godine, u više stotina slučajeva, tražio i naplaćivao putarinu suprotno cenovniku, da se zaduživao pravom cenom, a naplaćivao veću cenu i tu razliku u ceni zadržavao za sebe i da u nekim slučajevima uopšte nije izdavao račune već je novac od naplate putarine stavljao u džep od pantalona. Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i poništili kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu smatrajući da tuženi nije dokazao da je tužilac učinio povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret, s obzirom da je prilikom pregleda video zapisa sa CD tuženog u prisustvu tehničkog lica tuženog utvrđeno da na video zapisu nema spornih situacija sa opisanim povredama radne obaveze od strane tužioca za označene dane (15.08.2008. godine, 17.08.2008. godine i 21.08.2008. godine).

Međutim, u svom iskazu tužilac saslušan u svojstvu stranke na ročištu održanom 09.06.2017. godine ukazuje da je prilikom naplate putarine učesnicima u saobraćaju tražio veći iznos putarine od propisane (15 evra umesto 13 evra) jer im je tako sugerisano od strane šefova - da zbog većih gužvi u julu i avgustu i nepreglednih kolona stranih državljana traže „sledeći okrugli iznos“, recimo 10 evra ukoliko je putarina manja od 10 evra, odnosno 15 evra ukoliko je putarina manja od 15 evra, a kako se ne bi dogodilo da se u svim zaustavnim trakama na naplatnoj rampi stvaraju nepregledne kolone od nekoliko kilometara što bi dovelo do blokade autoputa, do nemogućnosti da prođe vozilo hitne pomoći, policija, vatrogasci, a koja okolnost nije cenjena od strane nižestepenih sudova prilikom odlučivanja.

S toga se, za sada ne može prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, s obzirom da su sudovi propustili da cene odlučnu činjenicu od koje zavisi osnovanost tužbenog zahteva – da li je tužilac u svom radu postupao u skladu sa odredbama Pravilnika odnosno da li je učesnicima u saobraćaju naplaćivao veći iznos putarine od propisanog.

Na osnovu izloženog, odluke nižestepenih sudova su ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Istovremeno je ukinuta i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od ishoda spora.

U ponovnom postupku, potrebno je da prvostepeni sud činjenično stanje u potpunosti i pravilno utvrdi razjašnjenjem činjenica o tome da li postoje povrede radnih dužnosti učinjenih od strane tužioca koje su mu osporenim rešenjem stavljene na teret, da li je te povrede učinio svojom krivicom ili to nije bio slučaj, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava o ozakonitosti pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu doneti novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić