Odlučujući o izjavljenoj reviziji tužilje u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 2. i članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tuženog na radnom mestu ..., sa koeficijentom za obračun plate od 8,06. Tuženi je u spornom periodu od 01.09.2018. do 31.05.2019. godine isplaćivao tužilji platu u visini minimalne zarade. U obračunskim listama tužiljine plate nisu posebno iskazane naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Posebni kolektivni ugovori za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, važeći u spornom periodu, nisu predviđali pravo zaposlenih na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Njihova visina utvrđena je veštačenjem u dve varijante, prema parametrima iz Opšteg kolektivnog ugovora iz 1997. godine i parametrima iz Opšteg kolektivnog ugovora iz 2008. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev primenom odredaba člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i člana 111. Zakona o radu, zaključivši da u minimalnoj zaradi koja je tužilji isplaćivana u spornom periodu nije sadržana naknada troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, pa je tužena dužna da te naknade isplati tužilji u iznosima utvrđenim veštačenjem, a prema prema parametrima iz Opšteg kolektivnog ugovora iz 1997. godine.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev iz razloga što su u koeficijentu za obračun tužiljine plate sadržane naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, uz dodatnu argumentaciju da Posebnim kolektivnim ugovorom nije predviđeno ovo pravo zaposlenih.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Plata, naknade i druga primanja tužilje utvrđuju se i obračunavaju primenom Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ broj 88/17 ... 129/21) i Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koju je donela Vlada Republike Srbije na osnovu člana 8. navedenog zakona. Odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, pored ostalog, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika republike i Narodne skupštine (član 3. stav 1.), i da koeficijent koji izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu u sebi sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora (član 4. stav 1. i 2.).

Prema odredbi člana 118. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog za ishranu u toku rada ako poslodavac to pravo nije obezbedio na drugi način (tačka 5.) i za regres za korišćenje godišnjeg odmora (tačka 6.). Odredbom člana 2. stav 2. tog zakona, propisano je da se njegove odredbe primenjuju i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.

Slestveno izloženom, supsidijarna primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih posebnim zakonom nisu uređeni na drugačiji način. Kako je odredbom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent za obračun plata sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, to navedena odredba posebnog zakona isključuje primenu člana 118. stav 1. tačke 5. i 6. Zakona o radu. Pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora nisu predviđene ni Posebnim kolektivnim ugovorima za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice loaklne samouprave. S obzirom da je tužilji naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u spornom periodu isplaćivana kroz koeficijent za obračun njene plate, to joj ne pripada pravo na dodatnu isplatu ovih naknada koju potražuje podnetom tužbom, bez obzira na činjenicu da joj je isplaćivana minimalna zarada.

Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odluka o troškovima parničnog postupka, kojom je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, doneta je primenom odredaba člana 153. i 154. ZPP i ne iziskuje potrebu da se primeni institut ujednačavanja sudske prakse po pitanju troškova postupka o kojima sud odlučuje po pravilima sadržanim u Zakonu o parničnom postupku u svakoj konkretnoj parnici.

Imajući u vidu navedeno, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom člana 404. stava 1. ZPP.

Ispitujući dozovljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da ako je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tuženog nije dozvoljena.

U ovoj vrsti spora ne primenjuje se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP u vezi člana 420. stav 6. ZPP o dozvoljenosti revizije, u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio rešenje o troškovima postupka.

Na osnovu člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković