Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u radnom sporu tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Stojanović, advokat iz ..., protiv tužene Apoteke BB iz ..., čiji je punomoćnik Negoslav Garčić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1114/18 od 08.06.2018. godine, ispravljenoj rešenjem istog suda Gž1 1114/18 od 11.07.2018. godine, u sednici veća održanoj 30.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA se presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1114/18 od 08.06.2018. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P1 123/17 od 08.03.2018. godine, poništeno je kao nezakonito rešenje tužene broj .. od 01.09.2017. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezana je tužena da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti. Odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1114/18 od 08.06.2018. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 11.07.2018. godine, odlučeno je o žalbi tužene protiv prvostepene presude, tako da je navedena prvostepena presuda preinačena i odbijen tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito označeno rešenje tužene kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obaveže tužena da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 105.000,00 dinara, u roku od osam dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija dozvoljena u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 55/14). Zato nema mesta ispitivanju uslova za primenu člana 404. istog zakona.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac AA (rođen 1960. godine) je ekonomista. Po zaključenom ugovoru o radu od 09.07.2005. godine, kod tužene je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Po aneksu ugovora o radu od 18.09.2012. godine obavljao je poslove radnog mesta internog kontrolora i poslove službenika za javne nabavke. U 2015. godini tužilac se prijavio na konkurs za direktora tužene i tada izložio svoje viđenje o mogućnostima poboljšanja poslovanja tužene. Za direktora nije imenovan, rad je nastavio na istim poslovima. Tužilac je 03.03.2017. godine Policijskoj upravi u ... dostavio obaveštenje u kojem je naveo da je posle završetka vanredne situacije zbog poplava u 2014. godini, kod tužene dopremljena neutvrđena količina pelena u vidu humanitarne pomoći, neevidentirana u poslovnim knjigama, delom distribuirana po apotekama u sklopu tužene a preostala količina se nalazi u centralnom magacinu tužene. S tim u vezi, organu MUP-a je naloženo prikupljanje potrebnih obaveštenja, po uputu Osnovnog javnog tužilaštva u ... . Ubrzo nakon dostavljanja obaveštenja Policijskoj Upravi, tužilac je sačinio i Upravnom odboru tužene dostavio 20.03.2017. godine izveštaj interne kontrole u kojem je ukazao na nepravilan sastav i nepravilan rad Komisije za popis, a konkretno da popisom nije obuhvaćena roba u objektu centralnog magacina, veća količina pelena i druge robe, predlažući da se oformi komisija koja bi utvrdila poreklo pelena i razlog neevidentiranja u poslovnim knjigama. Ove radnje tužilac je preduzeo u 2017. godini koju, kao i 2016. godinu, karakteriše poslovanje sa gubicima, a konkretno takvim da je od 01.08.2016. godine tužena bila u blokadi za iznos potraživanja u prinudnoj naplati od 152.595.194,45 dinara, prema stanju registrovanom kod NBS 07.12.2017. godine. U takvim uslovima, evidentno otežanog poslovanja, broj sistematizovanih radnih mesta kod tužene je smanjen. Smanjenje u odnosu na sistematizovanih 28 radnih mesta po Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova od 29.09.2014. godine, kojim je bilo sistematizovano radno mesto na kojem je tužilac radio, odvijalo se tako da je Pravilnikom od 25.05.2017. godine kod tužene sistematizovano 17 radnih mesta među kojima se nije nalazilo radno mesto na kojem je tužilac radio, a Pravilnikom od 25.08.2017. godine sistematizovano devet radnih mesta, i to direktora i osam radnih mesta farmaceutskog profila. Utvrđene su činjenice da je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije dalo saglasnost na akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta kod tužene od 28.08.2017. godine , a Gradska uprava Grada ... zaključila ugovor o pružanju računovodstvenih usluga od 23.08.2017. godine, kojim je vođenje poslovnih knjiga Apotekarske ustanove BB i sastavljanje finansijskih izveštaja za poslovnu 2017. godinu poverila LZM DOO VV iz ..., uz detaljan opis poslova koje će pružalac usluga obavljati putem dva izvršioca sa kvalifikacijom ovlašćenih računovođa, uz ugovorenu naknadu u iznosu od 480.000,00 dinara.

Rešenjem v.d. direktora tužene od 01.09.2017. godine se utvrđuje da je tužilac ostao neraspoređen, otkazuje ugovor o radu tužiocu zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova radnog mesta na kojima je radio, utvrđuje pravo na isplatu otpremnine, neisplaćenih zarada i drugih primanja u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Prvostepeni sud je ocenom činjenica utvrđenih na osnovu iskaza tužioca i svedoka GG, supruge tužioca, koja je kao i tužilac ostala bez zaposlenja kod tužene, i drugih izvedenih dokaza, zaključio da u sporu o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu tužilac osnovano ističe navod da taj pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem u smislu člana 27. Zakona o zaštiti uzbunjivača („Službeni glasnik RS“, br. 128/2014). Pri tom, sud je u vidu imao sadržinu pomenutih Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tužene, uključujući istoimene pravilnike od 25.05.2017.godine i 25.08.2017. godine kojima je predviđeno da u slučaju ukidanja poslova i radnih zadataka ili smanjenja radne sposobnosti zaposlenog, zaposlenom će se obezbediti drugi posao ili radni zadatak saglasno njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Takođe, sud značaj pridaje činjenicama da su se u periodu sprovođenja racionalizacije kod tužene svi zaposleni, osim tužioca i svedoka GG, izjasnili da prihvataju sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade, da je tokom tog perioda postojala potreba za izvršavanjem poslova kakve je tužilac obavljao, pa zaključuje da je tuženi u situaciji da su svi izvršioci medicinskog profila prestali sa radom, imao mogućnosti da u okviru odobrenog broja zaposlenih na neodređeno vreme, aktom predvidi radno mesto na kojem bi se obavljali poslovi za kojima očigledna potreba postoji, kao i da je bio dužan da tužiocu ponudi radno mesto u skladu sa njegovom stručnom spremom i radnom sposobnošću, a da to nije učinio, pa da je pobijano rešenje u sklopu izmene akta o sistematizaciji ukidanjem radnog mesta na koje je tužilac radio, posledica izvršenog uzbunjivanja od strane tužioca.

Drugostepeni sud nije prihvatio stanovište prvostepenog suda, već je prvostepenu presudu preinačio uz ocenu o neosnovanosti tužbenog zahteva. Pri tom, drugostepeni sud potencira da pitanje organizacije rada spada u oblast autonomije poslodavca i da nije u nadležnosti suda da ocenjuje celishodnost organizacije i sistematizacije radnih mesta kod tužene kao poslodavca. Izneto je u načelu tačno, pod uslovom da se reorganizacijom ne prikriva zloupotreba koja bi se posledično kroz pojedinačni akt štetno odrazila po zaposlenog koji je pre promene akta o sistematizaciji preduzeo radnju spoljašnjeg uzbunjivanja u smislu člana 12. stav 3. Zakona o zaštiti uzbunjivača. Utoliko, u konkretnom slučaju pitanje broja i strukture zaposlenih kod tužene u periodu od marta 2017. godine do donošenja pobijanog rešenja 01.09.2017. godine, uživa značaj u raspravljanju o zakonitosti otkaza ugovora o radu tužiocu, jednako kao i pitanje da li je tužena preduzela odgovarajuće aktivnosti da bi se pravovremeno ispitali uslovi da tužilac nastavi rad u drugoj radnoj sredini, a u saradnji sa osnivačem.

Zakonom o zaštiti uzbunjivača u članu 21. stav 1. propisuje da poslodavac ne sme činjenjem ili nečinjenjem da stavi uzbunjivača u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem, a u stavu 2. propisuje da su ništave odredbe opšteg akta kojima se uzbinjivaču uskraćuje ili povređuje pravo, odnosno kojima se ova lica stavljaju u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem. Drugostepeni sud je propustio da u svetlu navedene regulative oceni pravni značaj isticanih činjenica kao bitnih za primenu materijalnog prava i uslovljavajućih za odluku o tužbenom zahtevu, zbog čega je drugostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će, imajući u vidu primedbe iznete u ovom rešenju, doneti novu i zakonitu odluku, kojom će izložiti ocenu o važnim aspektima u razmatranju o zakonitosti pobijanog rešenja o prestanku radnog odnosa.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci. Kako odluka o parničnim troškovima zavisi od konačnog ishoda spora, morala je takođe biti ukinuta.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić