Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu broj ... od 12.02.2020. godine, na neodređeno vreme (počev od 25.02.2020. godine) na radnom mestu „...“, sa opisom poslova (tačka 2.), između ostalog, i to: dužnost praćenja rada na postrojenju i evidentiranju svake promene u radu u knjizi i o odmah o tome izveštavanje neposrednog rukovodioca; na osnovu zapažanja i evidencije učestvovanje u predlaganju plana preventivnog održavanja i redovnog remonta; vođenje evidencije izmerene doze hlora; odgovornost za rad bunara, buster pumpi i pumpi za prepumpavanje i drugih uređaja i o tome vođenje pismene evidencije; evidentiranje svake promene i o tome obaveštavavanje rukovodico službe; vođenje evidencije o nivou vode u rezervoarima i evidencije o isporučenoj količini vode iz rezervoara. Kod tuženog su se vodile evidencije: „Dnevni izveštaj o radu CS-BS na postrojenju Vinarce“ (u koju je tužilac vršio upise u smeni 28/29.07.2021. godine, 29/30.07.2021. godine i 30/31.07.2021. godine, koje je overavao svojeručnim potpisom, dok za period od 31.01. do 07.08.2021. godine, pa do 01/02.09.2021. godine, a evidencija ne sadrži potpis tužioca) i „Dnevnik rada postrojenja zapadnog vodovoda“ (za period od 26/27.07.2021. godine do 31.08/01.09.2021. godine koja ne sadrži upise tužioca).

Rukovodilac službe održavanja voznog parka, rezervnog izvorišta i crpnih stanica VV je aktom br. 6502 od 03.09.2021. godine obavestio direktora tuženog da tužilac ne unosi podatke u „Izveštaj o radu CS-BS na postrojenju Vinarce“, ne evidentira svoj dolazak u „Dnevnik rada“ i ne beleži promene u radu pumpi. Tuženi je tužiocu dostavio upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu br. 6731 od 13.08.2021. godine, zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, jer nije evidentirao svoj dolazak u „Dnevnik rada“ od povratka sa bolovanja 28/29.07.2021. godine, i tokom celog meseca avgusta, nije unosio podatke u „Izveštaj o radu CS-BS na postrojenju Vinarce“, niti je postupio u skladu sa obavezom da evidentira svaku promenu u radu u knjizi i o tome odmah izveštava neposrednog rukovodioca, kao i zbog povrede radne discipline iz člana 79. stav 1. tačka 3. Pravilnika o radu tuženog jer nije poštovao radnu disciplinu: neopravdano je odbijao obavljanje poslova izvršavanja naloga tuženog i zloupotrebio pravo na odsustvo usled privremene sprečenosti za rad. U izjašnjenju na upozorenje (zavedenim kod tuženog pod brojem 7225 od 28.09.2021. godine) tužilac je, između ostalog, naveo da nije upisivao jer mu knjiga nije bila dostupna prilikom preuzimanja smene, na koju okolnost ga nadređeni nisu upozorili, kao i da je propust u upisivanju parametra učinio zbog toga što u toku dežurstva više puta bio u obilasku navedenih objekata zbog čega nije bio prisutan na objektu.

Tuženi je doneo predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu br. 2819 od 25.10.2021. godine (usled očigledne omaške u pisanju drugostepenog suda u obrazloženju drugostepen presude navedeno 24.02.2020. godine), zbog povrede radnih obaveza iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu u vezi člana 79. stav 1. tačka 1. i 3. Pravilnika o radu tuženog koje rešenje je tužilac primio 26.10.2021. godine. Predmetnim rešenjem, tužiocuj je stavljeno na teret da nije savesno i marljivo obavljao poslove i radne zadatke na kojima je bio raspoređen u smislu odredbe člana 66. stav 1. tačka 1. Pravilnika o radu tuženog. Iz iskaza saslušanog svedoka GG, utvrđeno je da je on za predmetni period sam vodio beleške koje je naknadno upisivao u evidenciju tuženog, pri čemu je pozvao tužioca da to uradi, što tužilac nije hteo da učini smatraju da tuženi ima druge mogućnosti da proverava stanje pumpe i da li je on došao na posao.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredaba člana 179. stav 2. tačke 1., 2., 3. i 5., člana 180. stav 1. i 2. i člana 184. stav 1. Zakona o radu odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj predmetnog rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužioca na rad.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 15. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 95/18 – autentično tumačenje), propisana je obaveza zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi. Odredbom člana 179. stav 2. ovog zakona, propisano je da poslovadac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.), ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje (tačka 2.), ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada (tačka 3.) i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 5.). Prema članu 180. ovog zakona, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stavovi 2. i 3. Zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1.), pri čemu je upozorenje poslodavac dužan da naveden osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaza koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2.).

Prema članu 79. stav 1. Pravilnika o radu tuženog, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze: u slučaju neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih dužnosti i obaveza (tačka 1.) i nepridržavanja odnosno nesprovođenja odluka donetih od strane organa poslodavac (tačka 3.).

U konkretnom slučaju, tuženi je kao poslodavac u postupku davanja otkaza poštovao proceduru propisanu odredbama člana 180. do člana 185. Zakona o radu. Tužilac je radnju povrede radne obaveze učinio na taj način što nije evidentirao svoj dolazak u „Dnevnik rada“ od povratka sa bolovanja u periodu od 28/29.07.2021. godine i tokom celog meseca avgusta i nije unosio podatke u „Izveštaj o radu CS-BS na postrojenju Vinarce“, odnosno nije postupao u skladu sa obavezom da evidentira svaku promenu u radu u knjizi i o tome odmah izveštava neposrednog rukovodioca. U upozorenju je, protivno navodima revizije, naveden osnov davanja otkaza, činjenice i dokazi, kao i rok za davanje izjašenja. Tužilac se izjasnio na navode iz upozorenja pisanom izjavom. Potom je tuženi doneo predmetno rešenje od 25.10.2021. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos otkazom ugovora o radu, koje rešenje sadrži obrazloženje sa preciznim i jasnim razlozima kao i pouku o pravnom leku.

Suprotno navodima revizije, i po oceni Vrhovnog suda ponašanje tužioca je bilo protivno standardu ponašanja kao i dužnostima zaposlenog u smislu člana 15. stav 1. tačka 1. Zakona o radu u vezi člana 79. stav 1. tačke 1. i 3. Pravilnika o radu tuženog. Tužilac ni u pisanoj izjavi nije osporio da se nije upisivao u knjigu evidencije, niti je upisivao promene u radu pumpe na postrojenju crpne stanice „zapadni vodovod“, koja obaveza je između ostalog propisana tačkom 2. ugovora o radu prema kojoj je bio dužan da prati rad na postrojenju i da svaku promenu u radu evidentira u knjizi i odmah o tome obaveštava neposrednog rukovodioca, niti je prilikom saslušanja osporio ovu činjenicu, pravdajući se da mu ove evidencije nisu bile dostupne u to vreme. Kod iznetog, to što je tuženi uveo sistem automatizacije, koji je tada bio u probi i koji i sada ne funkcioniše nije od uticaja na drugačije presuđenje, jer je tužilac bio dužan da poštuje odredbe ugovora o radu, što nije učinio. Pored toga, bez obzira što u vreme kada se vratio sa bolovanja nisu bili na raspolaganju dnevnik rada i evidencija o radu, imao je mogućnost, kao i drugi zaposleni da zabeleži te podatke i da ih naknadno dostavi neposrednom rukovodiocu prilikom sačinjavanja bilansa za avgust mesec, što nije učinio. Prema tome, krivica tužioca za učinjenu povredu radne obaveze i povredu radne discipline je nedvosmisleno utvrđena.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze koja mu je stavljena na teret učinjene njegovom krivicom. Stoga mu je predmetnim rešenjem tuženog zakonito prestao radni odnos. Pre otkaza ugovora o radu, tuženi poslodavac je tužioca pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu. Kako je tužiocu zakonito prestao radni odnos, to nema osnova da bude vraćen na rad kod tuženog u smislu člana 191. Zakona o radu.

Ostale revizijske navode Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, zato što se njima posredno ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što na osnovu člana 407. stav 2. ZPP nije dozvoljen revizijski razlog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Prilikom donošenja odluke revizijski sud je imao u vidu da drugostepeni sud očiglednu omašku u pisanju na koju je ukazano ovom odlukom može da otkloni donošenjem rešenja o ispravci u smislu člana 362. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković