.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2866/2019
03.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Romanović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacinog suda u Beogradu Gž1 2381/17 od 07.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 03.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacinog suda u Beogradu Gž1 2381/17 od 07.03.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacinog suda u Beogradu Gž1 2381/17 od 07.03.2019. godine odbijen je kao neosnovan predlog tužioca za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Apelacinog suda u Beogradu Gž1 2289/14 od 10.09.2014. godine.
Protiv navedenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
S obzirom da je postupak u ovoj pravnoj stvari pravnosnažno okončan u vreme važenja Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), to se u postupku po predlogu za ponavljanje postupka primenjuju odredbe tog zakona, shodno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18).
Odlučujući o reviziji tužioca, u smislu člana 399. u vezi člana 412. stavovi 4. i 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema stanju u spisima, presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2289/14 od 10.09.2014. godine preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4771/11 od 10.04.2014. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime razlike manje isplaćene plate za period od 01.10.2008. godine do 31.08.2011. godine isplati ukupan iznos od 2.681.289,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene novčane iznose, kao i da se obaveže tužena da mu uplati razliku doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu PIO i naknadi troškove postupka.
Tužilac je 16.05.2016. godine preko punomoćnika podneo predlog za ponavljanje pravnosnažnog okončanog postupka, pozivajući se na odredbu člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP, uz koji je priložio odluke Ustavnog suda Srbije Už 7156/2014 od 11.12.2014. godine i Už 2220/13 od 30.06.2015. godine.
Drugostepeni sud je odbio kao neosnovan predlog za ponavljanje postupka, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP. U obrazloženju pobijane odluke dao je tumačenje odredbe člana 87. Zakona o Ustavnom sudu da se dejstvo odluke Ustavnog suda, donete u postupku po ustavnoj žalbi kojom je utvrđena povreda ustavnog zajemčenog prava ili slobode, može proširiti i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu ali samo pod uslovom da Ustavni sud oceni da je to nužno u konkretnom slučaju i da to prošireno dejstvo izričito utvrdi svojom odlukom, odnosno da svojom odlukom odredi krug lica koja su bili neposredni učesnici konkretnog postupka i na koje će se, zbog identiteta činjenično-pravne situacije, proširiti dejstvo njegove odluke.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud odbio predlog tužioca za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, jer nisu ispunjeni uslovi za njegovo ponavljanje.
Odredbom člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može ponoviti po predlogu stranke ako je, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku.
U smislu citirane odredbe, odluka Ustavnog suda kojom je utvrđena povreda ili uskraćivanje ljudskog i manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom može biti razlog za ponavljanje postupka samo u parničnom postupku u kome je doneta odluka koja je bila predmet ustavno-sudske kontrole. Takvo stanovište iskazano je u odluci Ustavnog suda Už.8736/2013 od 18.06.2015. godine sa obrazloženjem da Zakon o parničnom postupku iz 2009. godine i važeći Zakon o parničnom postupku ne propisuju mogućnost da redovan sud u postupku po predlogu za ponavljanje postupka sam primeni odredbu člana 87. Zakona o Ustavnom sudu i proširi dejstvo odluke Ustavnog suda na lica koja su stranke u nekom drugom pravnosnažno okončanom parničnom postupku; da se dejstvo konkretne odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi može proširiti i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ali samo pod uslovom da to Ustavni sud utvrdi svojom odlukom, pri čemu je neophodno da je sporan pojedinačni akt bio predmet ustavno-sudske kontrole po ustavnoj žalbi i da se neposredno odnosi na ta lica.
Odluke Ustavnog suda koje revidet prilaže uz reviziju - Už 7156/2014 od 11.12.2014. godine i Už 2220/13 od 30.06.2015. godine, donete su po ustavnim žalbama podnosilaca BB i VV, i kao takve ne mogu biti razlog za ponavljanje postupka u parnici tužioca jer on nije bio učesnik u tim postupcima ustavno- sudske zaštite, niti je na njega prošireno dejstvo priloženih odluka Ustavnog suda.
Iz navedenih razloga, ne postoji osnov za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka u ovoj parnici, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stavovi 4. i 5. ZPP.
Kako tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, ne pripadaju mu troškovi tog postupka, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u drugom stavu izreke na osnovu člana 161. stav 1. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
