.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2878/2016
09.02.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA iz …, koju zastupaju punomoćnici Danica Konstantinović i Nikola Šijan, advokati iz …, protiv tuženog Proizvodno- trgovinskog društva sa ograničenom odgovornošću ''BB'', ..., koga zastupa punomoćnik Željko Krstić, advokat iz ..., po tužbi radi ocene zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanja na rad, naknade štete i isplate i po protivtužbi zbog isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2268/16 od 23.09.2016. godine, u sednici veća održanoj 09. februara 2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2268/16 od 23.09.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2165/14 od 14.04.2016. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu broj ... tuženog od 24.10.2014. godine, na osnovu kojeg je tužilji prestao radni odnos kod tuženog, kao nezakonit i obavezan tuženi da tužilju vrati na poslove koji odgovaraju njenoj vrsti i stepenu stručne spreme. Obavezan je tuženi da tužilji isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu za period od 01.11.2014. do 29.02.2016. godine, u iznosu od 369.600,00 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i da za tužilju izvrši uplatu pripadajućih doprinosa za socijalno osiguranje nadležnom RF PIO, RF za zdravstveno osiguranje, NSZ, prema obračunu ovih službi na dan plaćanja, a na osnovicu koju čini svaki pojedinačni mesečni iznos izgubljene zarade od dana prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na rad obračunat u skladu sa članom 191. stav 2. Zakona o radu. Odbačena je tužba u delu zahteva za obavezivanje tuženog na uplatu doprinosa nadležnoj filijali Poreske uprave. Tuženi je obavezan da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 238.234,00 dinara sa zateznom kamatom od dana donošenja presude do dana isplate. Odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da sud obaveže tužilju da mu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 59.137,69 dinara sa zateznom kamatom počev od 22.01.2015. godine do dana isplate kao i u delu u kojem je tražio da sud obaveže tužilju da tuženom naknadi troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2268/16 od 23.09.2016. godine, žalba tuženog odbijena je i potvrđena navedena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila zaposlena na neodređeno vreme od 2010. godine na poslovima trgovačkog putnika. Tuženi je 15.10.2014. godine doneo Odluku o utvrđivanju tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena broj .../..., kojom je konstatovano da je prestala potreba za radom određenih lica. U članu 2. konstatovano je da su znatno izmenjeni tržišni uslovi i pad kupovne moći stanovništva doveli do smanjenja obima posla, povećanja troškova poslovanja i teškoća u izmirivanju dospelih finansijskih obaveza, te da iz tih razloga prestaje potreba za poslovima jednog zaposlenog na radnom mestu trgovački putnik. Dana 20.10.2014. godine tuženi je doneo Odluku broj .../..., kojom je utvrđeno da usled organizacionih promena kod tuženog prestaje potreba za radom tužilje, koja je raspoređena na radno mesto trgovačkog putnika na obavljanju poslova menadžmenta na terenu prodaje konditorskih proizvoda na veliko i ostalo. U rešenju o otkazu ugovora o radu navedeno je da je usled organizacionih promena kod tuženog, smanjenja obima posla i uslova privređivanja prestala potreba za radom i obavljanjem poslova na koje je tužilja raspoređena. U izvodu sa računa tuženog konstatovano je da je 30.10.2014. godine tužilji isplaćena otpremnina u iznosu od 59.137,69 dinara. Prema bilansu uspeha za 2014. godinu, prihod je od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu kod tuženog su u odnosu na 2013. godinu povećani i to sa 174.611.000,00 na 210.933.000,00 dinara, a dobit za isti period je uvećana sa 50.248.000,00 dinara na 59.478.000,00 dinara, odnosno tuženi je u periodu od šest meseci pre prestanka radnog odnosa u odnosu na period koji je tome prethodio, ostvario veći promet za 7,6%.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni zakonski uslovi da se tužilji otkaže ugovor o radu. Ovo iz razloga što je na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno da kod tuženog nije došlo do smanjenja obima posla, već naprotiv do povećanja obima posla. Tuženi u postupku nije dokazao da su kod njega nastale takve tehnološke, ekonomske ili organizacione promene koje nužno dovode do prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla, niti da je došlo do smanjenja obima posla zbog koga bi otkaz ugovora o radu tužilji bio opravdan, a u smislu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, te je pravilnom primenom materijalnog prava rešenje tuženog o otkazu Ugovora o radu tužilje poništeno.
Pravilno ceneći izvedene dokaze, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tuženi nije dokazao da je tužilji dva puta isplaćena otpremnina u iznosu od 59.137,69 dinara. Stoga je pravilnom primenom materijalnog prava odbijen protivtužbeni zahtev tuženog za isplatu navedenog iznosa na ime sticanja bez osnova.
Za svoju odluku, nižestepeni sudovi su dali jasne i valjane razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud, a koji se navodima revizije ničim ne dovode u sumnju, budući da se u reviziji osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 414. stav 2. ZPP, budući da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo ni novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.
Predsednik veća sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
