Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom prvostepenom postupku tužilac je u spornom periodu (septembar 2008. godine - avgust 2011. godine) radio u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije, na radnom mestu ... u Odeljenju za ... - Služba ... . U istom periodu tužiocu je vršena isplata plate u iznosima iskazanim u ispravi tužene - proseku primanja zarada tužioca, a ne u njihovom dvostrukom iznosu.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je organ tužene nezakonito postupao jer tužiocu nije obračunavao i isplaćivao platu u dvostrukom iznosu, u skladu sa članom 18. stav 1. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Zakon) i članom 2. stav 1. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Uredba). Iz tog razloga tužena je prvostepenom presudom obavezana da isplati tužiocu razliku između plate koja mu je isplaćena za svaki mesec u spornom periodu i njenog dvostrukog iznosa, s`obzirom da po pravilu o dokazivanju (član 228. ZPP) i teretu dokazivanja (član 231. ZPP) tužena nije dokazala da je isplatu plate vršila u skladu sa Zakonom i Uredbom - nije dostavila dokaz o poslovima koje je tužilac obavljao pre stupanja na rad u organizacione jedinice iz te Uredbe i visinu njegove plate na tim poslovima.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u drugostepenom postupku, nakon održane rasprave, tužilac je pre raspoređivanja u službu za borbu protiv organizovanog kriminala rešenjem od 25.11.2002. godine, kao radnik Policijske akademije raspoređen sa 15.12.2002. godine na radno mesto ... u Odeljenju za posebne akcije Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. Visina tražene razlike plate utvrđena je na osnovu zarade koja je tužiocu bila isplaćivana na poslovima u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, ali nije mogla biti utvrđena na osnovu plate koja mu je isplaćivana dok je radio u Policijskoj akademiji (pre raspoređivanja u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala) jer stranke nisu dostavile dokaze o njihovoj visini.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev sa pozivom na pravilo o teretu dokazivanja. Po nalaženju tog suda, tužilac nije dokazao visinu plate koja mu je isplaćivana za poslove koje je obavljao u Policijskoj akademiji, a njena visina je merodavna za osnovanost tužbenog zahteva kojim je tražena isplata plate u dvostrukom iznosu, u skladu sa Zakonom i Uredbom.

Po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članovima 228. i 221. ZPP, učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom.

Odredbom člana 228. ZPP propisano je da je stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili na kojima osporava navode i dokaze protivnika. Prema članu 231. stav 3. istog zakona, stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak i ostvarivanje prava, ili usled koje je pravo prestalo da postoji.

Tužilac je podnetom tužbom tražio isplatu dvostruke plate u skladu sa članom 2. stav 1. Uredbe, jer je rešenjem tužene raspoređen na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije, i dostavio je isprave koje je posedovao - prosek primanja zarade u spornom periodu, na osnovu kojih je opredelio tužbeni zahtev. Nakon obavljenog veštačenja tužilac je snizio tužbeni zahtev postavljen u tužbi. Tužena je osporila tužbu i zahtev tužioca, između ostalog i zbog visine tužbenog zahteva, smatrajući da tužilac mora opredeliti zahtev u odnosu na platu ostvarenu na prethodnom radnom mestu - pre raspoređivanja u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala. Međutim, dokaz o visini te plate tužena nije dostavila, a na nalaz veštaka nije imala primedbu.

U konkretnom slučaju, po shvatanju revizijskog suda, tužena je bila dužna da dostavi izveštaj o plati tužioca sa njegovog prethodnog radnog mesta i da tako dokaže da mu pripada manji iznos od onog koji je opredeljen u zahtevu postavljenom nakon obavljenog veštačenja. Osim toga, zaključak drugostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva primenom pravila o teretu dokazivanja dovodi u sumnju fotokopija isprave - obračun primanja tužioca u Policijskoj akademiji tokom 2002. godine, koja se nalazi u spisu tog suda, pa je zato nejasno zašto ta isprava nije korišćena prilikom veštačenja koje je taj sud odredio i prema plati koja je tužiocu isplaćivana pre 15.12.2002. godine, odnosno za rad u Policijskoj akademiji.

Iz navedenih razloga, drugostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će, imajući izloženo u vidu, oceniti navode žalbe tužene i na već utvrđeno činjenično stanje, kao i činjenično stanje koje utvrdi na ponovljenoj raspravi korišćenjem svih dokaza u spisima, pravilno odlučiti o izjavljenoj žalbi sa staovišta pravilne primene člana 18. stav 1. Zakon i člana 2. stav 1. Uredbe kao relevantnog materijalnog prava u ovom sporu.

Shodno izloženom, na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić