U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... - ..., čiji je punomoćnik Dejan Krstić, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničkog centra Srbije, ..., radi poništaja, utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1880/18 od 12.07.2018. godine, u sednici veća održanoj 11.04.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1880/18 od 12.07.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1934/17 od 05.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbačena je kao neblagovremena tužba u delu kojim je traženo da se utvrdi da je dana 28.03.2016. godine radni odnos tužioca zasnovan kod tuženog na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme po sili zakona, i u delu kojim je tražen poništaj rešenja tuženog broj ... od 07.03.2017. godine o prestanku radnog odnosa tužiocu. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu nadoknadi izgubljenu zaradu u visini od 122.947,54 dinara i to pojedinačne novčane mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na način bliže opisan ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad u roku od 8 dana od dostavljanja pismenog otpravka presude. Stavom četvrtim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužioca po vraćanju na rad rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i iskustvu. Stavom petim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1880/18 od 12.07.2018. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda i žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koja, u smislu člana 407. stav 1. ZPP, ne može biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim u periodu od 15.08.2011. godine do 17.02.2017. godine zaključio više ugovora o radu na određeno vreme bliže označenih u pobijanoj presudi, a poslednji ugovor o radu od 17.02.2017. godine zaključen je za period od 21.02.2017. godine do 21.03.2017. godine. Na osnovu navedenih ugovora tužilac je kod tuženog obavljao poslove radnika za ... ... u Centru za ... u Urgentnom centru koji su bili sistematizovani kod tuženog u navedenom periodu Odlukom o raspoređivanju zaposlenih u Centru. Tuženi je rešenjem broj ... od 07.03.2017. godine utvrdio da je tužiocu prestao radni odnos zasnovan ugovorom o radu od 17.02.2017. godine dana 21.03.2017. godine zbog isteka roka na koji je zasnovan. Rešenje je sadržalo pouku o pravnom leku da zaposleni može da pokrene spor kod nadležnog suda u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja. Tužiocu je osporeno rešenje uručeno 21.03.2017. godine, što je potvrdio svojeručnim potpisom. Tužbu u ovoj pravnoj stvari tužilac je podneo 05.06.2017. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbacili tužbu u delu kojim je traženo da se utvrdi da je tužiočev radni odnos zasnovan na određeno vreme kod tuženog postao radni odnos na neodređeno vreme i u delu kojim je tražio poništaj osporenog rešenja. Obrazložio je da je tužilac propustio da u zakonom propisanom roku traži zaštitu svog prava, u smislu člana 195. Zakona o radu, zbog čega je rešenje o prestanku radnog odnosa postalo pravnosnažno. Kako odluka o zahtevu tužioca za vraćanje na rad i za naknadu materijalne štete zavisi od odluke o zahtevu za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, odnosno o zahtevu tužioca za nastupanje preobražaja radnog odnosa, to je tužbeni zahtev u pogledu vraćanja na rad i naknade materijalne štete odbijen, kao neosnovan.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 195. Zakona o radu, kada su odbacili tužbu u delu kojim je traženo utvrđenje preobražaja radnog odnosa, poništaj osporenog rešenja i vraćanje tužioca na određeno radno mesto, odnosno odbili tužbu u pogledu zahteva za vraćanje na rad i naknade materijalne štete.

Odredbom člana 195. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05 ... 75/14) propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora je 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu.

I prema shvatanju Vrhovnog kasacionog suda tužilac je u pogledu zahteva za poništaj osporenog rešenja i zahteva za preobražaj radnog odnosa propustio prekluzivni rok propisan odredbom člana 195. Zakona o radu. Zbog toga je izgubio pravo na sudsku zaštitu u pogledu traženih zahteva i mogućnosti da se u sudskom sporu ceni ispunjenost uslova iz člana 37. Zakona o radu za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Pravilno su nižestepeni sudovi odbacili tužbu i u pogledu zahteva da se tužilac vrati na određeno radno mesto budući da je raspoređivanje zaposlenog u domenu volje poslodavca i vrši se izmenom ugovorenih uslova rada u skladu sa odredbama čl. 171. i 172. Zakona o radu.

Kako je odluka o zahtevu tužioca za vraćanje na rad i naknadu štete u visini izgubljene zarade zavisila od odluke o zahtevu za poništaj osporenog rešenja i preobražaj radnog odnosa, pravilna je i odluka o ovom delu tužbenog zahteva.

S tim u vezi nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić